The Sanctuary – kako je skriveno hipi mesto postalo top destinacija Tajlanda
Foto: Robert Eklund from Unsplash
Majkl Dojl počeo je redovno da posećuje ostrvo Koh Phangan u Tajlandskom zalivu sredinom 1980-ih, uživajući u ležernom životu u rustikalnim bungalovima na plaži i divljini koja ga je okruživala. Na kraju je odlučio da se za stalno nastani na Hat Rinu, plaži okrenutoj ka zalasku sunca na južnom vrhu ostrva, gde je brzo rastuća međunarodna hipi scena nudila sve, od trans muzike i taj čij-a do hedonizma i duhovne meditacije. Do 1989. godine, Hat Rin je postao svetski poznat po zabavi Full Moon Party (zabavi koja se održava tokom punog meseca na plaži).
The Sanctuary
Jednog dana 1991. godine, slučajni poznanik pozvao je Dojla na proslavu otvaranja novog mesta na „tajnoj“ plaži, dalje uz obalu. Zvalo se „Svetište“ (The Sanctuary), a do njega se moglo doći samo unajmljenim čamcem ili peške preko strmih brda i stenovitih rtova. Majkl je prihvatio i to odabravši potonju rutu, pa su on i njegovi novi poznanici započeli vrlo naporan pohod.
„Dok smo prelazili prvo brdo, pogled na kristalno belu plažu ispod, bez ikoga na njoj, bio je čista magija“, prepričava Dojl novinaru CNN Travel-a. Ali još nisu bili stigli do „plaže“, pa je grupa koračala uskom stazom koja se provlačila između džinovskih gromada. „Ugledali smo drugi zaliv neposredno pre zalaska sunca“, kaže Dojl. „Šetajući odatle, osećao sam se kao da prolazim kroz neku vrstu nevidljive opne i shvatio sam da se moj život promenio“.
Smešteno među granitnim gromadama veličine Volksvagen, koje su se „prosule“ na beli pesak, The Sanctuary se u tom trenutku sastojalo od nekoliko bungalova od drveta i slame i kafića na otvorenom. Otvaranje je trajalo tri dana, uz dosta hrane i zabave, uključujući podizanje velike „piramide“ od bambusa koja je trebala da posluži za meditaciju. Očarani Dojl ostao je tamo tri meseca, zajedno sa nekolicinom drugih ljudi koji su preko noći ušli u gradnju još bungalova.
Savršena vibracija, joga i detoksikacija
Iza ovog mesta stajala su dva stanovnika Koh Phangan-a, Džil Bedovs i Stiv Sanders, koji su odlučili da osnuju The Sanctuary nakon što su bili iznervirani postojećom komercijalizacijom na sceni Hat Rin-a.
„U Hat Rinu smo vodili kafić i bili smo uključeni u velike zabave“, kaže Bedovs. „Ali jednog dana Stiv je rekao da je pronašao najneverovatniju plažu uz obalu i predložio je da tamo pokušamo da uradimo nešto značajnije“.
Lokalno poznat kao Hat Thian (plaža Mangrove), zaliv je bio u vlasništvu jedne tajlandske porodice sa kojom se Sanders sprijateljio. Ovo je olakšalo postizanje sporazuma o zakupu zemlje i izgradnji kompleksa, u poređenju sa mnogim drugim uvalama podeljenim među više suparničkih porodica.
„Počeli smo da gradimo 1990. godine. Stiv i ja smo jedno vreme proveli dosta u Indiji, i to iskustvo je mnogo uticalo na nas. Od samog početka smo bili fokusirani na wellness i duhovnost, nudeći alternativu scenama zabave na drugim plažama. Želeli smo da budemo centar za istomišljenike koji će se baviti jogom i detoksikacijom“.
View this post on Instagram
Prvih sedam ili osam godina, The Sanctuary i njegovi dugogodišnji stanovnici bili su oprezni prema javnosti i pažnji medija. „Smatrali smo da je mesto imalo savršenu atmosferu i nismo želeli da se pokvari“, kaže Dojl koji je postao menadžer prostora 1998. godine. „Tako smo neko vreme pokušavali da mesto što više zadržimo za sebe, šireći priču o njemu samo između prijatelja.“
Inspiracija za „Plažu“?
Slučajno ili ne, 1996. godine prvi put pisac Aleks Garland objavio je „Plažu“, potresnu priču koja prati sudbinu male grupe svetskih putnika koji uspostavljaju svoju utopijsku zajednicu na zabačenoj tajlandskoj plaži. Roman je ubrzi postao „Gospodar muva“ za generaciju X, a 2000. je ekranizovan u sada već čuveni film koji je režirao Deni Bojl, sa Leonardom Di Kaprijem, u vrednosti od 40 miliona dolara.
Priča počinje kada Ričard, britanski protagonista, naiđe na škotski ruksak u pansionu na ulici u Bangkoku u kom se nalazi karta do skrivene lagune. Ričard i francuski par kog je upoznao u Bangkoku prate kartu do skrivene lagune na prelepom ostrvu. Ovde pronalaze koloniju hedonističkih idealista iz celog sveta koji se bore da sačuvaju svoju idilu. CNN Travel nije uspeo da dođe do Garlanda da potvrdi ili demantuje vezu, ali paralele sa pričom oko Svetilišta (The Sanctuary) dovele su do glasina da ga je za priču upravo inspirisala poseta odmaralištu.
Za početak, Garlandova izmišljena zajednica i Svetilište osnovani su 1990. Baš kao što je Džil Bedovs nadgledala razvoj Svetilišta, potpomognuta partnerom sa građevinskim veštinama, tajnu zajednicu na plaži u Garlandovom romanu nadgleda Sal, žena sa dečkom stolarom. Dok Bedovs i Sanders potiču iz Velike Britanije, Sal i njen partner su Amerikanka i Južnoafrikanac.
U romanu Sal objašnjava Ričardu: „Naravno, ovo je više od odmarališta. Ali u isto vreme to je samo odmaralište. Dolazimo ovde da se opustimo pored prelepe plaže, ali to nije odmaralište jer pokušavamo da pobegnemo od odmarališta. Ili pokušavamo da napravimo mesto koje se neće pretvoriti u odmaralište. Vidite?“
View this post on Instagram
Upitan da li je Garland zaista posetio Svetilište, Dojl kaže: „Nejasno se sećam momka koji se družio u visećoj mreži i samo gledao tok života nekoliko nedelja sredinom 90-ih. I mogu da imenujem nekoliko likova u priči, pa postoji i to. Nije toliko kliknulo sa knjigom koliko sa filmom.“
The Sanctuary i Plaža? Previše slučajnosti …
„Čim je knjiga izašla, znala sam. Bilo je jednostavno previše slučajnosti. Živeli smo u hipi uverenju da svi mogu živeti zajedno, i nije trebalo da dopustimo da spoljni svet i novac sve pokvare. Međutim, postepeno smo postali svesni činjenice da ovo nije održivo bez prihoda. Kako su se naši programi u jogi, introspekciji i detoksikaciji širili, a ove stvari postajale sve traženije na Tajlandu, shvatili smo da bi bilo ludo ne deliti znanje i veštine koje smo razvili,“ izjavila je Džil.
View this post on Instagram
Par je pozvao Dojla da upravlja Svetilištem 1998. godine kako bi mogli da se pozabave drugim interesima na ostrvima, kao i kod kuće u Velikoj Britaniji. Kao samopriznati „organizovani, savršeni Jarac“, Dojl je odmaralište osvežio i „uveo“ u 21. vek, proširujući programe welnessa i duhovnosti za šire tržište, istovremeno zadržavajući intimu i ležernost koju vrednuju verni gosti koji mu se vraćaju iz godine u godinu.
U međuvremenu bivši barmen odmarališta Nolan Dalbi preuzeo je svakodnevno upravljanje 2016. godine, iako je Dojl, sada stanovnik susednog Koh Samuija, i dalje umešan u poslovanje.
Skorašnji komentari