Airbnb mora biti regulisan – što pre!
Sharing platforma Airbnb, skraćeno od „airbed and breakfast“ originalno je zamišljena kao odličan način da putnici koji raspolažu striktnim budžetom, ili žele da na autentičan način dožive svakodnevicu na destinaciji, dođu do odgovarajućeg smeštaja – tako što će odsedati u privatnim domovima lokalaca. Na ovaj način, i jedni i drugi će biti na dobitku.
Ova ideja se i dalje provlači na sada već izuzetno popularnom sajtu, koji koristi veoma primamljiv i sugestivan rečnik, i umesto stanodavaca prepoznaje termin domaćin, iako sve veći broj ovih smeštaja predstavlja stanove i apartmane čiji vlasnici su od njihovog izdavanja preko Airbnb-a napravili ozbiljan biznis.
Zahvaljujući zakonskoj sivoj zoni, jedan Airbnb „domaćin“ u svom portfoliju nekretnina u Barseloni ima toliko smeštaja koji se reklamira na ovoj platformi, da mu oni u samo jednom danu tokom visoke sezone donesu 37.000 eura. Iz starih gradskih četvrti Barselone lokalci se iseljavaju – zato što ih stanodavci izbacuju kako bi mogli da se upuste u lukrativni Airbnb biznis, ali i zato što su zbog ove pojave cene nekretnina i životni troškovi u gradu toliko poskupeli, da lokalci više ni ne mogu da priušte život u njemu. Barselona je preplavljena turistima i prodavnicama koje prodaju suvenire i ostale turističke drangulije. Situacija je alarmantna i u Berlinu, Amsterdamu, Njujorku…
U trenutku inicijalnog razvoja, kompanije zasnovane na principu sharing ekonomije brzo su proširile svoje poslovanje širom sveta, a njihova retorika kojom se naglašavala dobrobit za pojedince i zajednicu nikako nije odgovarala realnosti – da se zapravo radi o klasičnim biznisima, čiji je glavni cilj profit. I Uber i Airbnb su iskoristili činjenicu da postojeći zakoni nisu bili primenjivi na slučaj ovog novog koncepta poslovanja. Vremenom je ipak postajalo sve jasnije da Uber veoma liči na taksi kompaniju, a Airbnb na hotelijerski biznis. Naravno, mogu da budu veoma korisni i ne treba ih ukidati, ali do sada je postalo jasno i da je potrebno prilagoditi zakone kako bi se poslovanje ovih i sličnih kompanija bolje regulisalo i postalo transparentnije.
Ostale korisne savete pročitajte ovde.
Među primerima uspešno regulisanih odnosa, odličan je onaj koji je grad London uspostavio sa Uber-om, nakon što je zbog brojnih prekršaja ovoj kompaniji na određeno vreme bila suspendovana licenca za rad u prestonici Ujedinjenog Kraljevstva. Nakon ove packe, Uber je prihvatio da svoje poslovanje učini transparentnijim i prilagodi ga lokalnim zakonima.
Da bi regulatorna tela mogla da poslovanje Airbnb-a usklade sa zakonom, i da bi zakoni mogli da evoluiraju i prate nove pojave na tržištu, važno je da regulatori imaju uvid u poslovanje kompanije, što je u ovom trenutku teško, budući da Airbnb ove podatke uspešno krije.
Postoji nekoliko predloga za zaustavljanje negativnih posledica delovanja Airbnb-a u urbanim sredinama. Između ostalog, lokalne vlasti treba da budu mnogo proaktivnije pri rešavanju problema. Na primer, svaki vlasnik nekretnine bi mogao od grada da povoljno kupi pravo da u kraćem vremenskom periodu godišnje izdaje taj smeštaj, a prihod od ove dozvole bi išao direktno u gradsku blagajnu.
Takođe, kao potencijalno rešenje predloženo je da se izdavanje smeštaja ograniči na određeni broj noćenja godišnje, kao i da se definiše broj nekretnina koje jedan vlasnik može u ovu svrhu da koristi.
U drastičnim slučajevima, kakav je upravo Barselona, potrebne su drastičnije mere, kao što je potpuna zabrana Airbnb-a u centralnim gradskim oblastima.
Skorašnji komentari