Atrakcije Beča – palata Šenbrun

Objavljeno 08. avg 2019. | 2 komentara

Foto: Wiener Würstchen from Pixabay

Palata Šenbrun je bivša carska letnja rezidencija i smatra se ne samo glavnom atrakcijom Beča, već i jednim od najvažnijih arhitektonskih, kulturnih i istorijskih spomenika u Austriji i simbolom moći dinastije Habzburg.

Veliku turističku popularnost doživela je šezdesetih godina prošlog veka, od kada je svake godine posećuje sve veći broj turista, pa danas ima i do tri miliona posetilaca godišnje. Takođe se smatra jednim od najimpresivnijih baroknih kompleksa Evrope.

Pogledajte video: Romantični Beč

Istorija Šenbruna (i drugih važnih zdanja koja su mu prethodila) počinje još u 14. veku. Krajem 17. veka car Leopold I angažovao je baroknog arhitektu Johana Bernharda Fišera fon Erlaha koji se školovao u Rimu, da projektuje palatu za lov za svog sina, krunskog princa Jozefa, kasnije cara Jozefa I. Ova palata došla je na mesto „dvorca za užitke“ (château de plaisance) carice Eleonore Gonzaga, izgrađenog 1642. godine. Palata Jozefa I tokom 18. veka će prerasti u carsku rezidenciju. Za vladavine Marije Terezije, kao letnja rezidencija, Šenbrun je postao cenar dvorskog života, u koji su dolazili i vodeći evropski državnici.

Foto: Wiener Würstchen from Pixabay

Inače, u Šenbrunu je za caricu Mariju Tereziju nastupao i Volfgang Amadeus Mocart, i to 1772. godine kada je imao samo šest godina, a svirao je zajedno sa svojom starijom sestrom u Galeriji ogledala.

Schönbrunn bukvalno znači prelepi izvor. Prema legendi, imanje je dobilo ime po izvoru koji je 1612. godine tokom lova otkrio car Mateus, a prvi pisani dokaz o ovom imenu potiče iz 1642.

Foto: ctrl-alt-shift-e from Pixabay

Jedan od simbola habzburške moći na imanju Šenbrun su takozvane „Rimske ruševine“, nekada poznate pod imenom „Ruševine Kartagine“. Ova asocijacija na Habzburge kao naslednike istorijskog Rimskog carstva zapravo je izgrađena 1778. godine, a deo je nekada popularnog trenda izgradnje veštačkih ruševina koji je nastao u Engleskoj u 18. veku.

Foto: Frank P. from Pixabay

Oranžerija, koju je izgradio car Franc I (Štefan) 1754. godine, dugačka je 189 metara, što je čini najdužom baroknom oranžerijom na svetu (druga je ona u Versaju). Napravljena tako da tokom zime zaštiti citrusno drveće i druge osetljve biljke, šenbrunska Oranžerija je ubrzo postala i mesto održavanja proslava, predstava i koncerata, uglavnom zahvaljujući činjenici da je to bio jedini deo palate koji se stalno grejao. Danas se tradicija nastavlja, pa se u Oranžeriji održavaju koncerti poznatih dela Štrausa i Mocarta.

Foto: lapping from Pixabay

Palata Šenbrun preživela je kao savršen primer barokne arhitekture imperijalnog Beča. Zato se od 1996. godine nalazi na Listi svetske baštine.

Pogledajte video: Beč, nekad i sad

Kada je carska porodica napustila Šenbrun nakon Prvog svetskog rata, posluga je zadržala pravo da ostane u svom domu na imanju. Postojala je inicijativa da se palata pretvori u dom za decu i centar za obučavanje nastavnika, ali zbog njenih dimenzija bilo je previše teško zagrevati i održavati je. I drugi planovi za palatu uskoro su napušteni, pa je Šenbrun otvoren kao spomenik i muzej, a tridesetih godina 20. veka bivše carske odaje je već posećivao veliki broj „turista“.

Inače, nakon Drugog svetskog rata, britanske snage su koristile delove Šenbruna za potrebe svoje administracije, a britanska vojska je ovde održavala proslave i parade.

Beč je već 10 uzastopnih godina najbolji evropski grad za život. Pročitajte još šta sve možete da vidite i uradite u Beču za jedan dan, ali i predloge dnevnih izleta iz Beča.

Ostale korisne savete pročitajte ovde.