Da li putujete na petak 13?
Krećete na put, zaključavate vrata za sobom i shvatate da ste nešto zaboravili. Da li se vraćate ili se bojite da vam to može doneti lošu sreću?
Mnogi narodi imaju najrazličitije sujeverne običaje, duboko ukorenjene u svojim kulturama. Oni su povezani sa svim segmentima života, od trudnoće, rođenja deteta, krštenja i venčanja, pa sve do smrti. Sujeverjem se smatra verovanje da su dešavanja u budućnosti uzrokovana određenim radnjama i pojavama u sadašnjosti, sa kojima naizgled nemaju nikakvu logičnu vezu. Različite prirodne pojave tumače se kao dobar ili loš predznak, te ljudi u nedostatku drugog načina da utiču na ishod budućeg događaja, pribegavaju sujevernim postupcima, ne bi li umanjili neizvesnost. Kada čovek u nešto čvrsto veruje, oseća se sigurnijim i opuštenijim, a samim tim je i uspešniji, jer verovanje u sebe uvek pospešuje uspešnost, kažu psiholozi.
Sujeverja vezana za putovanja su posebno zanimljiva, i to iz razloga što se polaskom na put čovek upušta u avanturu punu rizika, u kojoj bi nešto lako moglo poći naopako i bez njegove krivice.
Psiholozi tvrde da su to potpuno normalne i opravdane reakcije na nešto nepoznato i neizvesno. I u drevnim kulturama postojali su obredi vezani za polazak u lov, u rat, pa čak i prosidbu devojke. Na tragove ovih običaja nailazimo i dan-danas, i to svakodnevno. U različitim narodima rašireni su različiti običaji, a neki od njih su i veoma slični. Ono što je posebno zanimljivo, je činjenica da se kod naroda sa istim poreklom i danas primenjuju isti ili slični rituali, što nam govori da su ovi običaji mahom nastali još u doba života u plemenima. Tako, na primer, kucanje u drvo i prosipanje vode za osobom koja kreće na put ili odlazi na neki važan događaj, postoje i dalje kod svih slovenskih naroda.
Najsujeverniji među Slovenima, barem kada su putovanja u pitanju, verovatno su Rusi. Kod njih je običaj da, pre polaska nekog člana porodice na put, svi ukućani sede nekoliko minuta u potpunoj tišini. Tokom ovog rituala, onaj koji putuje, trebalo bi čak da sedi na svom prtljagu. Tumačenje ovog običaja veoma je jasno, vreme provedeno u ćutanju putnik može da iskoristi za razmišljanje o tome da li je nešto zaboravio. Vratiti se po nešto je, naravno, izazivanje loše sudbine! Ukoliko zaista po nešto moraju da se vrate, a nema nikoga ko bi im to mogao doneti, Rusi pri izlasku iz kuće pogledaju u ogledalo, isplaze jezik svom odrazu, zavire pod otirač ili jednostavno zamene neki deo odeće, kako bi zle sile pomislile da izlazi druga osoba. Oni koji ostaju u kući neće spremati niti čistiti putnikovu sobu, sve dok ovaj bezbedno ne stigne na svoje odredište.
Osobe ili pojave koje susrećete u toku putovanja, posebno na samom početku, uticaće, kako se veruje, na njegov dalji tok. Ako osoba koju prvo ugledate deluje „puno“, to je veoma dobar znak. Tako je izuzetna sreća videti trudnicu, ženu sa punom torbom, kao i korpulentniju osobu. Veruje se da susret sa mršavom osobom ili osobom koja nosi praznu torbu nije dobar znak.
Susretanje sa pogrebnom povorkom u toku putovanja smatra se izuzetno lošim znakom, stoga je nikako ne treba zaobilaziti ili preticati, već krenuti drugim putem ili jednostavno, sačekati da se udalji.
Moreplovci su oduvek bili najsujeverniji među putnicima, a kako i ne bi, kada su više od pola života prepušteni na milost i nemilost Posejdonu. Mnogi nerado započinju plovidbu petkom, a izbegavaju i prvi ponedeljak u aprilu i drugi u avgustu, koje još Biblija vezuje za tragične događaje (prvog je Kain ubio Avelja, a drugog su uništeni Sodoma i Gomora). Zviždanje i pevanje na vetru, kako veruju, priziva oluju, a postoje i reči koje je na nekim brodovima zabranjeno izgovoriti, na primer: svinja, jaje, crkva, sveštenik, mačka, zec, pacov, pas, zbogom i naravno, udavio. Ako neki član posade nije izmirio svoje dugove na kopnu, kolege će ga smatrati krivim za loše vremenske uslove. Ako na brodu neko umre, to je generalno izuzetno loša sreća, a stvari postaju još gore ako neko obuče odeću ili koristi lične stvari pokojnika.
U 19. veku, mornari su verovali da onaj ko nosi minđušu ne može da se udavi. Takođe se nisu šišali, sekli nokte niti se brijali na brodu. Sujeverni mornari na Floridi i Havajima strogo zabranjuju unošenje banana na brod. U sanducima u kojima je ovo voće nekada ukrcavano, skrivale su se raznorazne bube, zmije i ostala „gamad“ koja je samo pravila probleme, tako da i danas turisti mogu biti zaustavljeni i pretreseni kako bi im se oduzele ne samo sveže banane, već i sve što ima veze sa njima, čak i kreme za sunčanje sa njihovom aromom.
Ono što je oduvek bila škakljiva tema vezano za mornare je njihov stav prema ženama. Ako ste se ikada pitali zašto su na pramce kačili figure golih žena, ukrašavali ih ovakvim statuama i davali svojim brodovima ženska imena, što je i danas uobičajena praksa, odgovor je jednostavan – iz strahopoštovanja. Verovali su da one imaju moć da umire talase, dok je prisustvo žene u posadi smatrano rizičnim, jer more može postati ljubomorno i osvetiti se!
Može se reći da praznoverje uliva ljudima sigurnost u svakodnevici. Imajući u vidu globalnu krizu i neizvesnost, prema istraživanju vršenom u nemačkom Institutu „Alensbah“, broj ljudi koji u svakodnevni život puštaju elemente sujeverja povećao se u poslednjih 20 godina. Među njima je najviše onih u šestoj deceniji života, a najmanje onih između 30 i 40 godina. Istraživanja su pokazala da među Nemcima klasična hrišćanska verovanja gube na snazi, i da samim tim religija polako gubi uticaj. Kada se nađu u situaciji u kojoj osećaju veliku nesigurnost, ljudi se najpre okreću praznoverju, verujući da to može da im poboljša ishod. Svima su nam, nažalost, poznati odlasci kod „nadrilekara“, kada klasična medicina ne pomaže.
Ukoliko planirate putovanje, savetujemo da se prethodno informišete o običajima i verovanjima u zemlji u koju idete, kako biste izbegli moguće nesporazume i neprijatne situacije. Sledi nekoliko saveta iz raznih delova sveta.
Ako se zadesite u Škotskoj, obavezno napustite kuću kroz ista vrata na koja ste i ušli. Izlazak na bilo koja druga vrata smatra se lošom srećom za vas i ukućane. Zadesite li se u Kolumbiji za Novu godinu, neka vas ne iznenade komšije koje sumanuto trče okolo sa koferima, opraštaju se i viču: „Otišli smo u … “ i izgovaraju ime mesta ili države koju se nadaju da će posetiti u toku dolazeće godine. Slobodno im se pridružite.
U Bugarskoj će, na oproštaju, za vama domaćini proliti malo vode i poželeti da vam put teče glatko, kao voda, i tog dana svakako neće čistiti sobu u kojoj ste spavali. Rusi će vas prekoriti ako na dan putovanja šijete, jer veruju da će vam to doneti gubitak na putovanju, a nemojte nikako ni zviždati u kući, to će svakako oterati novac od vas. Kada se opraštate od ruskih domaćina, nikada se nemojte grliti ili ljubiti na kućnom pragu, jer kako veruju, tako pravite most preko koga zli duhovi mogu ući u stan. Kada kupite kartu za prevoz u Rusiji, saberite prve tri i poslednje tri cifre njenog broja, ukoliko dobijete isti zbir, sreća vas nikako neće zaobići, pogotovo ako kartu potom i progutate! Ako kupujete poklone ruskim prijateljima, za noževe i oštre predmete dobićete nešto novca za uzvrat, što će simbolizovati kupovinu umesto poklanjanja, koje može doneti nesreću. Ako pak, poklanjate novčanik, obavezno ubacite i jednu novčanicu. Kada pijete sa Rusima, nikada na sto ne vraćajte punu čašu ili prazne flaše. Piće uvek započnite zdravicom! Ako na dan vašeg odlaska iz Rusije pada kiša, to je siguran znak da ćete se kad-tad vratiti.
U Čileu se veruje, da ako hodate kroz pustinju i želite da vas prati sreća, pre nego što uzmete gutljaj vode, treba da prospete nekoliko kapi na zemlju, u čast Pačamame, Duha zemlje. Ako ste u Kini i idete u goste, nikako nemojte kupiti zidni sat na poklon. U Japanu se obavezno izujte na ulasku u nečiju kuću, kako bi duhovi spoljnog sveta ostali napolju, ne mlatarajte rukama dok pričate i nikada, baš nikada, nemojte povisiti glas na sagovornika. Ako kupujete poklone, klonite se svega što je vezano za broj četiri, ne poklanjajte stvari koje se sastoje iz četiri dela i nemojte pričati za vreme jela.
Ukoliko otputujete na neko mesto i želite ponovo da ga posetite, preporučuje se bacanje novčića u najbližu fontanu. Kako se veruje, voda simbolizuje čistoću i ponovno rađanje, tako da ukazivanjem poštovanja vodi, nećete biti sprečeni da se vratite.
Sujeverje se u celom svetu vezuje i za pojedine brojeve. Svima nam je dobro poznato da hrišćani strahuju od broja 13 i ova pojava se naziva triskadekafobijom. Smatra se da prva negativna asocijacija na ovaj broj potiče iz mita o 12 drevnih nordijskih bogova kojima je na večeru došao trinaesti, nepozvani gost, Loki, koji je tom prilikom naveo Hodera, boga tame, da ubije Baldera, boga veselja i zadovoljstva. Možda najpoznatiji primer je Hristova poslednja večera, na kojoj je, kako se smatra, izdajnik Juda bio trinaesti gost. U numerologiji, 13 se smatra nesrećnim brojem jer sledi nakon broja 12, koji simboliše celovitost: 12 meseci u godini, 12 brojki na satu, 12 horoskopskih znakova, itd.
U kombinaciji sa trinaestim danom u mesecu, peti dan u nedelji izaziva paraskevidekatrijafobiju, često potpunu paniku. U svakoj godini postoji barem jedan petak 13. Nikad ih nema više od tri. Toga dana je Eva ponudila Adamu jabuku, toga dana se dogodio Potop, obustavljena je izgradnja Vavilonske kule… Žak de Mole, poslednji veliki majstor Vitezova templara, spaljen je na lomači u petak, 13.03.1314. Al Kapone je osuđen na kaznu zatvora na petak 13. Virusom „Petak 13“ zaraženo je na stotine IBM-ovih kompjutera u Velikoj Britaniji, u petak, 13.01.1989.
U Francuskoj postoji verovanje da, ako se 13 osoba okupi na večeri, jedna od njih će umreti u roku od godinu dana. Zato neki pariski restorani nude iznajmljivanje profesionalnog 14. gosta. Bivši američki predsednik, Frenklin Ruzvelt, nikada nije putovao 13. dana u mesecu, niti je učestvovao na večerama ako je broj gostiju bio 13. U trkama Formule 1 uklonjeni su bolidi sa brojem 13, nakon smrti dva vozača koji su život izgubili upravo u njima.
U mnogim hotelima ne postoji trinaesti sprat, niti soba broj 13. Aviokompanije Lufthansa, Continental, Air France, KLM, Cathay Pacific, Malaysia Airlines i Singapore Airlines, samo su neke od mnogih koje nemaju trinaesti red u većini svojih aviona.
Mnogi aerodromi nemaju pistu broj 13. U Firenci se trinaeste kuće obeležavaju brojem 12,5.
Japanci imaju strah od brojeva 4 i 9, jer ih pri izgovoru podsećaju na reči koje označavaju pojmove vezane za nesreću i smrt. Japanski Air Nippon tako izbegava četvrti, deveti, pa i trinaesti red u svojim letelicama. Mnogi azijski hoteli nemaju 4. sprat niti sobu sa tim rednim brojem. Nisu retki ni slučajevi da hoteli izbegavaju dodeljivanje broja 666 svojim sobama. Na ovaj način se kompanije štite od eventualnih neprijatnosti koje bi mogle imati sa klijentima, u čijoj kulturi je sujeverje ipak još duboko usađeno. U Italiji i Brazilu se broj 17 smatra nesrećnim, ali avioni Alitalia-e ipak imaju 17. red. Španci i Grci, pak, baksuznim smatraju četvrtak 13. zbog povezanosti imena ovog dana sa bogom rata – Marsom.
U Kambodži se utorak smatra danom kada sve što može krenuti loše, krenuće loše. Ako se tada nađete u ovoj zemlji, lokalci vam verovatno neće biti od velike koristi, jer izbegavaju da rade bilo šta. Ribari iz Gane ne isplovljavaju četvrtkom, verujući da je to dan kada riba mora da se „odmara“.
Sujeverje ima i svoje pozitivne strane. Tako, na primer, Kinezi smatraju broj 8 srećnim brojem, dok se u zapadnim kulturama srećnim smatraju brojevi 7 i 11. Aviokompanije u Sjedinjenim Američkim Državama koriste i ovaj fenomen u svrhe marketinga, dodeljujući kombinacije ovih brojeva letovima za „grad sreće“, Las Vegas.
Misterioznih pojava ima u hotelima, muzejima, nacionalnim parkovima, dvorcima i popularnim „ukletim kućama“, koje turisti naprosto preplavljuju, pa tako nisu izuzeci ni veliki svetski aerodromi. Londonski Hitrou je svakako postao jedan od njih, nakon što je nekolicinu puta primećen misteriozni jahač na crnom pastuvu kako jaše među pistama. Veruje se da je to duh izvesnog konjanika Dika Turpina, koji je na ovom mestu bio obešen u 18. veku. Takođe se spominju i slučajevi da su putnici primetili čoveka u sivom odelu, koji izbezumljeno trči po pisti, tražeći svoj izgubljeni kofer. Ovaj čovek je poznat kao Belgijanac koji je tu ostavio život 1948. godine prilikom pada aviona. Čikaški aerodrom O’Hara poznat je po povremenom pojavljivanju bele svetlosti praćene neobjašnjivim lajanjem pasa koji žive u okolini, na mestu gde se 1979. srušio avion American Airlines-a. Ovaj slučaj čak prate izjave lokalnog stanovništva da su u više navrata imali misteriozne posete ljudi koji su tragali za svojim izgubljenim prtljagom.
Eksperti kažu da sujeverni rituali, kao što su podizanje nogu i propinjanje na rukohvate avionskog sedišta za vreme poletanja, ili nervozno kruženje palčevima koje motorima pomaže da dobiju ubrzanje, putnicima daju iluziju kontrole dok su na nebu. Piloti takođe koriste umirujuće rituale – neki svaki put pred let preslušavaju istu pesmu iznova, dok drugi nose „srećni“ komad odeće i sl.
„Uvek slušam istu pesmu i pripremam se za let na isti način. Nijedan avion mi se još nije srušio, pa zašto bih rizikovao i menjao tu naviku?“, rekao bi jedan od njih.
Ako neodložno morate putovati na petak 13. i pri tom nemate problem sa sujevernim mislima, moguće je da ćete čak i profitirati. Postoje velike šanse da pronađete karte po povoljnijoj ceni nego za dan ranije ili kasnije, a moguće je da će vas iznenaditi i manja gužva u prevozu, posebno kada su u pitanju avioni. Zato pokušajte da pobedite strah i predrasude koje vas koče. Srećan put!
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari