Travel preporuka – Poznate destinacije: između turizma i očuvanja prirode – Travel Magazine

Poznate destinacije: između turizma i očuvanja prirode

Poznate destinacije: između turizma i očuvanja prirode

Da li ste znali da se jedna od najvećih divljih deponija nalazi na stazi za uspon na Mont Everest?

Planinari koji osvajaju ovaj vrh su prinuđeni da svo svoje đubre ostavljaju usput, kako bi rasterećeni suvišnog tereta stigli do cilja. Na planini se nalaze tone smeća, od bačenih ostataka hrane i razne ambalaže, preko praznih kanistera za kiseonik sve do ljudskog izmeta. Da sve bude još gore, lednici koji se otapaju zbog globalnog zagrevanja otkrivaju ovo smeće pa su prizori postali jezivi.

Na ovoj stazi se nalaze brda đubreta koja je veoma teško očistiti jer je za to sada potrebna teška mehanizacija koja tamo nema pristup. Lokalne vlasti su osmislile brojne programe zaštite životne sredine. Vlasti Nepala su uvele obavezan depozit od 4.000 dolara za svaki tim koji kreće na uspon ka Mont Everestu, koji će im biti vraćen ako svaki član tima po povratku vrati najmanje osam kilograma smeća. Slično je urađeno i na Tibetu, gde je propisana ista obavezna težina smeća koju planinari moraju da vrate. Za svaki kilogram koji im nedostaje, moraće da plate kaznu od 100 dolara. Mere su urodile plodom i samo u prvoj godini primena (2017) u Nepalu je sakupljeno ukupno 40 tona smeća koje je vraćeno sa staza i kampova duž uspona na vrh.

Problem je ipak daleko od rešenja, jer je uspon na Mont Everest sve popularnija aktivnost i u poslednjih desetak godina privlači sve više i više avanturista.

Na veliku žalost, ovakvih priča ima puno širom sveta. Glavni razlog je, naravno, masovni turizam koji sigurnim koracima zauzima sve značajnije mesto među ključnim krivcima za ugrožavanje životne sredine.

Nadaleko je poznat primer plaže Maya Bay u Tajlandu koja je platila visoku cenu svoje popularnosti. Zbog predivne tirkizne boje mora, belog peska, uzbudljivog reljefa i jedinstvene faune, plažu poseti i do šest hiljada turista svakog dana. Zasluge za rast njene popularnosti nosi i film „Plaža“ sa Leonardom di Kaprijem u glavnoj ulozi, koji je tamo sniman. Lokalne vlasti su od 1. juna 2018. zatvorile ovu plažu za posetioce privremeno na četiri meseca, ali su krajem ovog perioda doneli odluku da je zatvore na neodređeno vreme, potrebno za njenu revitalizaciju. Posetioci ove plaže ne vide razmere devastacije, jer kad je posmatraju i dalje je vide u punom sjaju, ali je problem što su korali počeli da umiru usled prevelike količine krema za zaštitu od sunca i drugih kozmetičkih proizvoda koji dospevaju u vodu.

Veoma sličan problem imaju i slana jezera u pustinji Atakama u Čileu. Nedaleko od sela San Pedro de Atacama nalaze se brojni salari (slana jezera) koji su prirodno stanište flamingosa i čija plitka voda je dom brojnih veoma osetljivih mikroorganizama. Oni su počeli da izumiru zbog kozmetike i sredstava za sunčanje koje kupači unose u vodu. Iako postoje stroga pravila za boravak na ovim mestima i kupanje u jezercima, mnogi turisti ih se ne pridržavaju. Za razliku od tajlandske plaže ovde masovni turizam još nije stigao, što svakako ne sprečava devastaciju i ukazuje na zastrašujuću činjenicu da turizam i ne mora da bude baš masovan da bi štetio prirodnom okruženju.

Svetli primer zaštite prirode su ostrva Galapagos na kojima turizam postoji, ali je on tako regulisan i ograničen da se ostrva štite od uništenja. Turisti mogu da posete ova ostrva ali na veoma strogo propisan način i u ograničenom broju. Previsoke cene obilaska ostrva su odvraćajući faktor i mnogo su doprinele zaštiti Galapagosa.

Nacionalni park Komodo u Indoneziji, u kome žive čuveni komodo zmajevi, autohtona vrsta džinovskih guštera, koji ne žive nigde drugde na svetu, je nedavno takođe zatvoren za posetioce. Cilj ovog zatvaranja je da se obnovi populacija guštera koja je počela da opada, jer su ljudi masovnim posetama narušili prirodnu ravnotežu.

Najveći efekat na javnost je imalo zatvaranje celog ostrva Borakaj u Filipinima. Na šest meseci je zabranjen pristup turistima koji su do tog trenutka dolazili u milionima. Prema podacima lokalnih vlasti preko dva miliona turista godišnje je gušilo prostor od svega hiljadu hektara. Zagađenje vode i erozija plaže doveli su do toga da je ostrvo upoređeno sa kanalizacijom. Borakaj je nakon čišćenja ponovo otvoren za turiste, ali je sproveden veoma strog sistem nadzora i drastično je ograničen broj posetilaca.

Stručnjaci za zaštitu životne sredine smatraju da je neophodno da postoji balans između broja posetilaca i kapaciteta eko-sistema. Da bi se u budućnosti sprečilo da se još više popularnih destinacija zatvori za turiste, potrebno je pod hitno regulisati njihov boravak. Planiranje i studije održivosti su veoma važne kao mere za spas brojnih eko-sistema čija vrednost za našu planetu je nemerljiva. Kao pozitivan primer oni navode Ekvador, zemlju koja je veoma uspešno zaštitila svoje najvažnije eko-sisteme. Osim Galapagosa, od uništavanja turista očuvani su i brojni drugi prirodni rezervati na kopnu, a da su, pritom, ostali dostupni turistima. Način brige i organizacije poseta rezervatima u kišnim šumama Pahuma Orchid, Madari Panga i Mashpi Lodge pravi su primer održivog turizma i njegove usklađenosti sa krhkom prirodom.

Ostale korisne savete pročitajte ovde.

Podelite ovaj članak...
0Shares
Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *