Travel preporuka – Hilandar, Stounhendž, Gavrinis: 20 najsvetijih i najmističnijih mesta Evrope – Travel Magazine

Hilandar, Stounhendž, Gavrinis: 20 najsvetijih i najmističnijih mesta Evrope

Hilandar, Stounhendž, Gavrinis: 20 najsvetijih i najmističnijih mesta Evrope

Mon Sen Mišel

Izdižući se visoko iznad nivoa mora, Mon Sen Mišel je stenovito ostrvo u kanalu Lamanš, na oko kilometar od Normandije u Francuskoj. Ono što ovo ostrvo čini posebnim jeste benediktinski manastir smešten na vrhu ostrva, okružen morem. Dramatičan pogled i vijugave ulice srednjevekovnog grada, na četiri sata vožnje od Pariza, uvrstile su ovo nesvakidašnje mesto na UNESCO listu svetske kulturne baštine. Pored toga, smatra se i jednim od najposećenijih mesta u Francuskoj.

Šato de Peijrepertus (Peyerepertuse Castle)

Utemeljen na strmim liticama francuskih Pirineja, vidikovac zamka Peijrepertus dozvoljavao je katarima (pripadnicima katarizma) da kontrolišu planinske prolaze i da šalju komunikacione signale ka Šato de kverius (Château de Quéribus). Danas, utvrđenje iz 13. veka ugošćava posetioce festivala muzike i savremene umetnosti svakog leta.

Sakra di San Mišel (Sacra di San Michele)

Drevni manastir, izgrađen u 10. veku na vrhu planine Pihrijano nudi pogled na Torino od kog zastaje dah, kao i na Val di Susa dolinu, u italijanskoj regiji Pijemont. Crkva datira iz 12. veka i predstavlja grobnicu za jednu od najstarijih kraljevskih porodica na svetu, članove dinastije Savoj.

Stounhendž (Stonehenge)

Kameni spomenik Stounhendže se smatra najsofisticiranijim arhitektonskim rešenjem iz preistorijskog perioda. Precizirajući, ovaj spomenik čine dva tipa kamena – veći, koji teže i više od 40 tona, transportovanih više od 150 kilometara kako bi od njih bilo izgrađeno megalitsko remek-delo. Svima koji nameravaju da posete ovaj spomenik preporučuje se da u napred rezervišu karte.

Šato De Kverius (Chateau de Queribus)

Izolovani zamak na jugu Francuske poznat je kao poslednji spomenik katara- hrišćanske sekte jeretika, koja je delovala tokom 12. i 13. veka u zapadnoj Evropi. Posetioci se mogu voziti skoro do vrha ovog spomenika u Pirinejima, odakle ih očekuje još 10 minuta pešačenja do ulaza u utvrđenje.

Deveniš (Devenish Monastic Site)

Najistaknutije crkveno naselje, Deveniš, nalazi se na ostrvu Luh Ern (Lough Erne) koje spaja dva jezera u okrugu Fermanah, (County Fermanagh) u Severnoj Irskoj, u 6. veku. U 9. veku Vikinzi su zauzeli ovo mesto, da bi u 12. veku izgorelo, pre nego što će procvetati tokom srednjeg veka kao parohijska crkva i manastir. Nakon kraće vožnje brodom posetioci mogu da istraže ruševine Avgustinovog manastira sa intrigantno izrezbarenim skulpturama, a zatim da se uspenju na 100 metara visoku, okruglu kulu, odakle se pruža panoramski pogled.

Lenjon Kvoit (Lanyon Quoit)

Visok dovoljno da ispod njega prođu konj i jahač na njegovim leđima, Lenjon Kvojt je najprepoznatljivije megalitsko mesto u Kornvolu. Masivan kamen, težak 13 tona prvobitno je bio položen na 4 uspravna sve dok ga 1815. godine nije urušila oluja. Džinovski spomenik je rekonstruisan ponovo, devet godina kasnije zahvaljujući sredstvima koja je prikupilo lokalno stanovništvo.

Le Menhir Sen-Uzec (Le Menhir de Saint Uzec)

Uz pešačku stazu GR 34 na obali Bretanje, u Francuskoj, osim zmija može se videti hrišćanski pravekovni kamen Sen-Uzec, u blizini istoimene kapele. Kameni blok datira iz doba Neolita, iz 17. veka, težak je 60 tona i sadrži urezane pasje Hristove. Njegova originalna namena je nepoznata.

Sen Mišel Maunt (Saint Michael’s Mount)

Kao i engleska verzija Mon Sen Mišel, ovaj zamak na ostrvu u oblasti Kornvol na jugozapadu Velike Britanije, poklonjen je benediktinskom verskom pokretu Mon Sen Mišela u 11. veku. Najmlađe građevine nastale su tokom 12. veka. Tokom oseke posetioci mogu da dođu do kopna kamenitom stazom, a kada dođe plima mogu se vratiti pomoću motornog čamca iz drevne luke.

Planina Atos (Sveta Gora) i Hilandar

Centar pravoslavnog hrišćanstva izgrađen je u 10. veku na planini Atos čini ga mreža od 20 manastira gde je preko 2000 monaha posvetilo svoj život molitvi. Svakog dana, ograničen broj muškaraca – 100 pravoslavaca i 10 muškaraca, pripadnika drugih vera – imaju dozvoljen pristup ovom autonomnom polisu u severoistočnoj Grčkoj. Retke istorijske tekstove, svete relikvije, freske i mozaike Svete Gore UNESCO je svrstao na svoju listu svetske kulturne baštine.

Ostale zanimljivosti pročitajte ovde.

Podelite ovaj članak...
0Shares
Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X