Magične destinacije koje nestaju
Naša planeta je prepuna spektakularnih predela i neverovatnih stvorenja, ali ljudska ruka je, nažalost, na dobrom putu da neka od tih čuda uništi.
Podizanje nivoa mora, krčenje šuma, zagađenje, lov, razne bušotine ili prenaseljenost su velika pretnja našoj planeti, zbog čega se pejzaži dramatično menjaju. Možda smo među poslednjim generacijama koje će moći da uživaju u pojedinim magičnim destinacijama.
Neke će postepeno nestati u narednih nekoliko vekova, ali postoje i one koje bi mogle da nestanu već za petnaestak godina. Počnite da pakujete svoje torbe i krenite na put, upoznajte destinacije kojih uskoro možda neće biti.
Nacionalni park Glečer, Montana, SAD
Nacionalni park Glečer (Glacier National Park) u Montani je poznat po svojim bujnim šumama, planinskim pašnjacima, kristalnim jezerima. Prošaran je sa stotinama kilometara pešačkih staza. Glavni motiv u ovom parku su ipak glečeri. Nažalost, od 150 glečera koji su se nalazili u okviru zaštićenog područja u XIX veku, danas ih je ostalo tek 25. Naučnici procenjuju da će i oni nestati do 2030. ako se klimatske promene nastave ovim tempom.
Venecija, Italija
Jadranski grad na vodi možda neće postojati zauvek. Venecija već vekovima pomalo tone, a ovaj proces ne izgleda kao da će stati. Ubrzavanje procesa tonjenja grada, kao i porast nivoa mora prete da veoma brzo unište čuvene venecijanske kanale. Postoje inicijative i projekti kako bi se Venecija zadržala na površini, ali klimatolozi nisu baš optimisti po tom pitanju.
Mrtvo more, Izrael, Jordan
Posetioci dolaze na Mrtvo more u velikom broju, privučeni bogatom istorijom i svedočenjima o njegovim lekovitim svojstvima. Ali ono što ovo more ne može da izleči je ono samo. Pod ljudskim uticajem, ali i zbog geoloških razloga, nivo vode u Mrtvom moru velikom brzinom opada. More je već presušilo za trećinu i povuklo se 25 metara u poslednjih 40 godina. Ako se nešto ne učini, Mrtvo more bi moglo nestati u narednih pola veka.
Ostale korisne savete pročitajte ovde.
Veliki koralni greben, Australija
Najveći koralni greben na svetu i jedini živi organizam koji se može videti iz svemira je pred izumiranjem. U martu 2016. svet su preplavili izveštaji da se korali suše zbog povećavanja temperature okeana. Zagađenje, ilegalni ribolov i brojni drugi faktori utiču na prognozu naučnika da će koralni greben nestati do 2030. godine.
Vrata pakla, Turkmenistan
Kada su 1971. godine sovjetski naučnici otvorili bušotinu sa namerom da eksploatišu gas nešto je krenulo po zlu. Zidovi bušotine su se urušili, stvarajući veliki krater iz koga je počeo da kulja metan i da se pretvara u plamen koji je ubrzo zahvatio ceo krater. Naučnici su pomislili da će curenje prestati kroz nekoliko časova, ali se to nije desilo. Metan i dalje izbija, a ostaje pitanje koliko dugo će to da potraje pre nego što se ova vrata pakla ugase.
Ostale korisne savete pročitajte ovde.
Kišne šume, Madagaskar
Preko 90% živog sveta na ostrvu Madagaskar ne može da se nađe nigde drugde, ali je ostrvski eko-sistem veoma ugrožen ljudskim delovanjem. Čovek je uništio skoro 90% kišnih šuma u poslednja dva milenijuma. Divljačka seča stabala, krčenje vatrom kako bi se stvorilo obradivo zemljište i ekstenzivan lov doveli su do toga da su mnoge neobične životinjske vrste nestale i pre nego što su otkrivene.
Maldivi
Kristalno čista i topla voda, bele peščane plaže i luksuzna odmarališta su nešto o čemu maštaju mnogi turisti. Ali, budućnost ne izgleda tako za državu sa najmanjom nadmorskom visinom na svetu. Rast nivoa svetskog mora preti da od Maldiva napravi prvu potopljenu državu na svetu. U narednih sto godina Maldivi bi mogli da postanu nepogodni za život zbog čega bi stotine hiljada njenih stanovnika moralo da se evakuiše.
Salar de Uyuni, Bolivija
Slana dolina Ujuni (Uyuni) u Boliviji je nestvaran predeo nedirnutih slanih polja. Nesreća ove doline je što se ona nalazi na polovini svetskih rezervi litijuma koji se sve više koristi u industriji za proizvodnju baterija. Prizori sa ovog mesta okupani neobičnim igrama svetlosti mogli bi uskoro da postanu samo legenda, kada počne iskopavanje litijuma.
Galapagos, Ekvador
Ostrva Galapagos su poznata kao mesto netaknute prirode. Rast populacije i bezobzirni turizam ugrožavaju ova ostrva koja su dale osnovu Darvinu za njegovu teoriju evolucije. Na ostrvima se sprovode razni programi zaštite prirodne sredine i restrikcije turističkih obilazaka, ali su oni ograničeni samo na manje prostore. Ako želite da posetite ova ostrva turistički, molimo vas da za turu angažujete agenciju koja se brine o životnoj sredini.
Ostale korisne savete pročitajte ovde.
Skorašnji komentari