Muzej nevinosti Orhana Pamuka
Oni koji su roman pročitali, biće nešto bolje upućeni u detalje muzejske postavke, jer znaju priču o dvoje ljudi (Kemalu i Fusun), o izgubljenoj i neuzvraćenoj ljubavi, o dve istanbulske porodice, iz dva različita društvena staleža, kroz čiji život prolaze… Za one koji roman nisu pročitali, sasvim je dovoljno i ako su nepopravljivi zaljubljenici u atmosferu i neprolazni šarm Istanbula
U aprilu 2012. godine, na nizbrdici iznad Bosfora, u pomalo zaboravljenom istanbulskom kraju – Čukurdžuma (Çukurcuma), a podno trgovačke, pešačke ulice Istiklal, nobelovac Orhan Pamuk otvorio je kapije svog Muzeja nevinosti (Masumiyet Müzesi). Iako nazvan prema njegovom istoimenom, poluautobiografskom romanu, koji je svetlost dana ugledao 2008. godine, u isto vreme predstavlja i zbirku uspomena na Istanbul iz nekih prohujalih vremena. Dekoraciji muzeja u najvećoj meri doprineo je lični pečat samog autora – Pamuka, po vokaciji arhitekte i slikara, koji je u saradnji sa trojicom prijatelja i kolega, ostvario svoju ideju i osmislio postavku muzeja.
U okviru postavke, u prizemlju i na dva sprata nekada porodične kuće, koju je Pamuk kupio 2007. godine, a u kojoj je živela porodica Keskin, možete pogledati predmete koje su akteri romana Muzej nevinosti sakupljali, voleli i odbacivali, konzumirali i među kojima su živeli svoj život, u periodu između 1950. i 2000. godine, u vreme kada se radnja romana dešava. Oni koji su roman pročitali, biće nešto bolje upućeni u detalje muzejske postavke, jer znaju priču o dvoje ljudi (Kemalu i Fusun), o izgubljenoj i neuzvraćenoj ljubavi, o dve istanbulske porodice, iz dva različita društvena staleža, kroz čiji život prolaze dešavanja u samom gradu, tokom druge polovine 20. veka.
Za one koji roman nisu pročitali, sasvim je dovoljno i ako su nepopravljivi zaljubljenici u atmosferu i neprolazni šarm Istanbula. Svi oni, u muzeju će pronaći ponešto za svoju dušu. Crno-bele fotografije doteranih istanbulskih dama, koje liče na holivudske zvezde iz pedesetih godina prošlog veka, stare legitimacije, tek načet burek iza stakla vitrine (koji zaposleni u muzeju verovatno menjaju svakog dana), do pola popijena turska kafa sa socom i otiskom ruža na ivici, nadrealna kolekcija 4.213 opušaka cigareta glavne junakinje romana, Fusun, sa istim crvenim karminom, aranžirana u stilu platna moderne umetnosti, ali i spavaća soba Kemala, glavnog junaka, na vrhu kuće, u kojoj je niz godina pisao svoju knjigu, nalik scenografiji još nesnimljenog filma o ovom romanu… samo su neki od eksponata koji će zagolicati vašu maštu i odvesti vas u ne tako daleku prošlost ovog grada. Svi delovi muzejske postavke imaju i svoje nazive, na primer: „Istanbulske ulice, mostovi, brda i trgovi“.
U ovom neobičnom muzeju, za koji se ideja rodila još 1990-tih, imaćete priliku da vidite šta su sve likovi romana „Muzej nevinosti“ upotrebljavali, nosili, slušali, videli, sakupljali i o čemu su sanjali. Sve njihove uspomene Orhan Pamuk je „spakovao“ u drvene kutije sa staklom i kao u vitrinama, poređao ih po kredencima duž muzeja. Ideja sa vitrinama rodila se u glavi autora davno pre kupovine pogodne kuće koja će postati muzej. Sam Pamuk prokomentarisao je da vitrine imaju direktnu vezu sa 14. poglavljem romana, u kojem je opisan položaj žena u Istanbulu i odnos muškaraca prema njima, što je rezultiralo eksponatima u zatvorenim vitrinama, nalik teatarskoj pozornici u koju su sve oči uprte.
U prizemlju muzeja nalazi se prodavnica suvenira, u kojoj možete kupiti postere, magnete ili razglednice fotografisanih delova postavke muzeja, katalog ili neku od knjiga – Pamukovih ili o Istanbulu. U malim serijama, muzej nudi i, na primer, replike minđuša glavne junakinje, Fusun. Iako je prvobitno bilo planirano da se otvaranje muzeja poklopi sa izdavanjem knjige, zbog dodatnih radova čekalo se još četiri godine.
Još prilikom predstavljanja knjige Muzej nevinosti, u avgustu 2008. godine, novinari su Pamuku postavili pitanje zbog čega je napisao ovu knjigu. Odgovor koji su dobili bio je: „Zato što volim muzeje“. Ako ste i vi ljubitelj istih posetite www.masumiyetmuzesi.org.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari