Odmor u kibucu: Spokoj izraelske komune
Krajem 19. veka Jevreji iz Rusije, Poljske i drugih evropskih zemalja odlučuju da napuste zemlje u kojima teško žive i da se odsele u Obećanu zemlju, današnji Izrael. Oni su svakako bili svesni da im život ni tamo neće biti lak, država praktično još nije postojala, teritorija je bila sa svih strana okupirana neprijateljskim muslimanskim narodima, ali duh zajedništva i vera u bolje sutra bili su jači od svih strahova i odredili su, ne samo njihovu, već i sudbinu mnogih drugih Jevreja iz celog sveta.
Naselivši se na teritoriji Obećane zemlje, zatekli su se na potpuno divljoj zemlji, delom pod peskom Judejske pustinje, delom pod močvarama oko Galilejskog jezera. Trebalo je tu napraviti novi dom, kultivisati zemlju, izboriti se sa visokim temperaturama, sagraditi kuće, obezbediti porodici pristojno mesto za život… Nije im bilo nimalo lako.
Pre tek nešto više od 100 godina, grupica od osam mladih ljudi, koja je živela na poljoprivrednoj ekonomiji na samoj obali Galilejskog jezera, odlučuje da se odvoji od svojih sunarodnika i započne život kao mala porodica, nekoliko kilometara dalje. Napravili su malo naselje pod šatorima, i samo sa skromnim alatom koji su imali, započinju novi život, prepušteni sami sebi. I muškarci i žene radili su po ceo dan, leti na temperaturi i do 45 stepeni Celzijusa, donosili su pijaću vodu iz daleka, borili se sa insektima i divljim životinjama, naporno su radili, dok je njihovo naselje polako dobijalo oblik.
Među njima nije bilo tajni, jedni drugima su se potpuno otvoreno poveravali o problemima i emocijama. Držali su do principa potpune jednakosti, socijalističkih ideja, kao i ideja Lava Tolstoja. Večeri su provodili pevajući i igrajući, dane radeći i samo radeći. Mnoge njihove pesme su danas osnova izraelskog nacionalnog folklora. Po uzoru na ovu grupu, koja ubrzo počinje da gradi drvene barake, improvizovanu zajedničku kuhinju i sanitarne prostorije, okupljaju se i druge grupice i grade svoja mala naselja.
Cionistička organizacija na tlu Otomanske imperije, britanske Palestine, a zatim i novooformljena država Izrael, podstiču osnivanje novih naselja-kibuca, pogotovo u pograničnim oblastima, da bi služili i kao tampon-zona duž severnih granica. Kibuci počinju da se ograđuju visokim ogradama i naoružavaju se, ali zadržavaju svoju osnovnu funkciju poljoprivrednog dobra. Mnogi kibuci su odigrali presudnu ulogu u odbrani zemlje od napada Arapa, a i dan-danas imaju svoje strategije odbrane u slučaju ovakvih incidenata.
Ono što je nama najvažnije da shvatimo, jeste sistem međuljudskih odnosa u ovakvom socijalnom okruženju. U početku, sistem je funkcionisao po principu apsolutne jednakosti članova. Po dolasku druge generacije na svet, odlučili su da svoju decu vaspitaju u istom duhu, i u tu svrhu su zidali kuće u kojima su živela deca, odvojeno od roditelja, koji su morali da rade. O njima su se brinule žene, takođe stanovnice kibuca, koje su ih negovale, podučavale i vaspitale potpuno jednako. Deca su oslovljavala roditelje imenom, takođe radi održavanja jednakosti među članovima. Privatno vlasništvo nad imovinom nije postojalo, sve je pripadalo zajednici, a zajednica je bila dužna da svakome obezbedi isto, od hrane i doma, do odeće i ostalih životnih potrepština.
Vremenom su stvari počele da se menjaju, nisu svi bili jednako produktivni i nisu svačije potrebe bile iste, usledile su velike promene i one se i dan-danas dešavaju. Mlade generacije nisu prihvatale način života svojih roditelja, odlučuju da napuste kibuc i školuju se i rade van njega, putuju, sklapaju brakove u gradovima i tako dalje. Majke odlučuju da same vaspitavaju svoju decu, upravnici žele da imaju lagodniji život od radnika, trebalo je brinuti o starima i bolesnima, promene su bile neizbežne.
Danas život u kibucu izgleda potpuno drugačije, u celom Izraelu ih ima oko 260 i u proseku imaju oko 200 stanovnika. Većina su članovi zajednice, imaju svoje privatne kuće koje su otkupili ili sami sagradili, dobijaju platu za svoj rad, shodno radnom mestu i obrazovanju, imaju privatne automobile, putuju, školuju decu po svetu i žive savremenim načinom života, iako su i dalje okruženi ogradom i čuvanom kapijom. Manji deo stanovnika nisu članovi zajednice, već se nalaze na probnom boravku, koji traje dve godine i čekaju da većina članova izglasa njihovo primanje u zajednicu, ili su tu privremeno, iznajmljuju kuće i ne planiraju da postanu članovi kibuca.
Kibuci imaju asfaltirane ulice, izuzetno pažljivo negovane vrtove, lepe, ali skromne kuće, bazene, sportske terene, zajedničke prostorije za druženje, bioskop, zajedničku kuhinju, trpezariju i još mnogo toga. Svaki kibuc ima svoju ekonomiju, poljoprivredno dobro ili fabriku u kojoj rade stanovnici i oni koji to nisu. I dan-danas, sva tri obroka se služe u centralnoj trpezariji, mada u svojim kućama imaju kuhinje. Kibucnici, kako ih Izraelci zovu, plaćaju zajednici mesečnu naknadu koja podmiruje troškove ishrane, zdravstvenog osiguranja, komunalije, obezbeđenje, vrtić, prevoz dece do škole van kibuca i slično.
Kibuc mogu dobrovoljno napustiti, kuću mogu prodati ili kupiti, ako je u privatnom vlasništvu, iznajmiti ili vratiti zajednici, ako je u vlasništvu zajednice, a svi prihodi koje zajednica ostvari, raspoređuju se planski. Mnogi kibuci imaju vrlo uspešne fabrike i firme i van svojih ograda, pa čak i van Izraela i veoma dobro i lagodno žive od svog rada.
Ipak, ima i onih kibuca koji se suočavaju sa manjkom članova. Mladi su, vođeni trendom života u gradovima i putovanja po svetu nakon odsluženog vojnog roka, sve manje zainteresovani za život na selu. Mnoge kućice su ostale prazne, ali napredna država i uprave kibuca neće dopustiti da se sa odlaskom jedne generacije ugasi ovako uspešan socio-ekonomski model (su)života. Većina takvih kibuca pronašla je rešenje svog problema u bavljenju turizmom. Kućice i stanovi su preuređeni u manje ili više komforne sobe za izdavanje, gosti koriste usluge centralne kuhinje i trpezarije, na raspolaganju su im bazeni, sportski tereni i prostorije za zabavu i druženje. Ljubazni domaćini im pružaju priliku da zavire u njihov svakodnevni život, koji je ipak dosta drugačiji, bez obzira na prisustvo savremenih tehnologija i otvaranje kibuca prema savremenim životnim trendovima.
Mnogi kibuci su u celosti pretvoreni u hotele, u kojima gosti mogu da dožive ovo nesvakidašnje iskustvo, pesmu i igru kada padne mrak. Osim druženja, u kibucu, zavisno od ponude, možete provesti slobodno vreme na bazenu, na kom nikada nije gužva, možete jahati, posmatrati domaće životinje ili posetiti plantaže banana, urmi, manga i drugog tropskog bilja. Postoje i kibuci koji nude edukativne sadržaje za turiste, u okviru programa ruralnog, eko i kraft turizma (kursevi zanata i veština), na primer posmatranje ptica, poseta farmi krokodila, različitih rezervata, nacionalnih parkova ili kurseve grnčarije, mozaika, slikanja i drugih zanimljivosti.
Pre svega, u kibucu vam se pruža prilika da se dobro naspavate.
Izrael, kao država i sve popularnija destinacija, već dugo nije samo ishodište hodočašća. U ovoj, tehnološki izuzetno naprednoj državi, stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, ekologije i elektronike, mogu posetiti izuzetne primere dobre prakse. Stručne ekskurzije, usavršavanja i studijske ture iz više oblasti, biraju Izrael kao destinaciju vrednu posete, a ključnu ulogu u tome imaju upravo kibuci, kao kolevke najmodernijih tehnologija. Veliki udeo oglednih polja, farmi i fabrika u sklopu kibuca, su bili prvi u kojima su se nove tehnologije ispitivale i razvijale. Mnoge grupe stručnih posetilaca bivaju smešteni u okviru kibuca, tako da oni već imaju i uređene sale za konferencije, modernu opremu i sve uslove za organizaciju velikih događaja. Slično je i sa turističkim grupama, u prijatnom ambijentu savršeno uređenih vrtova, postoje namenski prostori za druženje i rezimiranje svega viđenog u toku dana, barovi na bazenima, kao i zajedničke prostorije u zatvorenom. Stanovnici kibuca će se rado odazvati pozivu da kažu koju reč o svom životu, pozvati goste u svoje kuće i pridružiti se druženjima i proslavama.
Posetilac kibuca osetiće tu lagodnu atmosferu, mir, tišinu, porodični ambijent, spontanost i topao prijem. Ovde će pronaći prijatelje za ceo život i odlično mesto za dobar i miran san, nakon obilaska neverovatnih lepota Svete zemlje.
Ukoliko planirate da posetite Izrael, odlučite se za aranžman koji obuhvata barem jedno noćenje u kibucu, a ukoliko putujete u sopstvenoj režiji, to možete uraditi i sami, a u tom slučaju očekujte vikend koji sigurno nećete zaboraviti. Svakako se isplati iskoristiti priliku i upoznati još jedan od kurioziteta Izraela, ako se već nađete u njemu, mi vam to svakako preporučujemo!
Koji kibuc izabrati?
Najprijatniju klimu imaju kibuci u okolini Galilejskoj jezera, ima ih zaista mnogo koji se bave turizmom. Kibuc Ashdot Yaakov nudi smeštaj sa 3*, informacije možete pronaći na www.nehara.co.il, dok malo luksuzniji smeštaj, sa 4*, ima kibuc Nof Ginosar, www.ginosar.co.il. Naravno, ima ih mnogo više uključenih u turističku industriju, za više informacija posetite sajt www.kibbutz.co.il.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari