Priča o Evropi, Žak Le Gof
„Postoji jedna stara legenda. U Tiru, na azijskoj obali Mediterana (današnji Liban), živela je princeza koja se zvala Evropa. Ona je bila ćerka kralja Agenora. Jedne noći usnila je san: dve zemlje u obliku dve žene prepirale su se oko princeze. Jedna od njih „zemlja Azija“ htela je da ona tu ostane, dok je druga, „zemlja Evropa“ želela da je odvede na pučinu po nalogu boga Zevsa. Probudivši se, princeza je otišla da bere cveće na obali mora. Jedan bik, jak ali nežan, izronio je iz talasa i naterao je da se popne na njegova leđa. Zatim je poleteo otkrivši joj da je on, u stvari, Zevs u obličju životinje. Odveo je na veliko grčko ostrvo Krit i uzeo je za ženu. Tako je princeza postala majka „plemenitih sinova“… Naziv Evropa uvek je bio misteriozan za naučnike. Hrišćani su nastojali da toj princezi iz paganske mitologije daju hrišćansko ime, ali kako nisu mogli da se dogovore koje, Evropi je ipak ostalo to ime.“
Tako piše Žak Le Gof (Jacques Le Goff) u knjizi o istoriji našeg kontinenta. Knjiga ima jedva devedesetak stranica. Mislim da je napisana za decu, ali ja sam je, iako se povremeno osećam kao derište, čitao kao ozbiljno otkrovenje. Možda vam zvuči pompezno, ali hoću da kažem da je sve što treba da znate o Evropi u ovoj knjizi. Sve ključne stvari. Na jednom mestu. U knjizi napisanoj takvim jednostavnim i konkretnim načinom da i deca mogu da je razumeju i da im bude zanimljiva. Ne znam bolju preporuku za jednu istorijsku knjigu.
U knjizi ima dosta naslova, ali to ne treba da vas brine. Ispod svakog je jedva nekoliko stranica. Ipak, ne mogu a da ne naglasim: sve je tu. Danas kada svi pričaju o ulasku u Evropsku uniju, dajem ozbiljnu tvrdnju da od ovih što ne prestaju da pričaju minimum 90 posto njih nema pojma o istoriji onoga o čemu pričaju. (Uzgred, uglavnom je tako sa onima koji mnogo pričaju, ali da ostavim istinu koju maliciozno nazivamo malicioznošću, ovog puta, na stranu!). Ako pročitate „Priču o Evropi“ (The Birth of Europe) em ćete smanjiti procenat neznalica, em ćete mudro ćutati u društvu galamdžija dok maštate o princezi, em ćete, kao i ja, naučiti činjenice iz svih onih debelih knjižurina – destilovane od suvišnih tumačenja i precizne.
I, naravno, glavna stvar: uživaćete. Priča će vas uvući od samog početka i držati do kraja. Nećete je ispuštati iz ruku, a to će trajati samo jedan sat vašeg života. Priznajem: iako sam knjigu pozajmio, nisam odoleo da neke detalje iz nje ne podvlačim. Jednog najlepšeg dana planiram da napravim ozbiljnu turu po Evropi i želim da budem ozbiljan poznavalac i da nadmašim turističke vodiče i da u svakom značajnom gradu skandiraju moje ime „Velikog učitelja povesti Evrope iz male knjige za decu!“… Šalim se, naravno, ali… ko će ga znati.
Učio sam i čitao istoriju od osnovne škole, a nisam imao sreću da nabasam na sjajnu knjižicu Žaka Le Gofa. Nadam se da ih ima još. Ne samo njegovih, već i svih onih dobrih pisaca, koji znaju da istoriji nisu potrebni tomovi knjiga koji će skupljati prašinu na policama.
Umesto zaključka da zaključim citatom s početka: „Evropa je rodila Minosa. Kralj Minos je, na ostrvu Kritu, stvorio prvu evropsku civilizaciju – Minojsku. Civilizacija se sa ostrva proširila na Grčku, Italiju i dalje… Dobro, bilo je tu i ono čudovište Minotaur, i onaj lavirint, i Arijadna, i Tezej koji se ubio čudovište, i prvi evropski naučnik i pronalazač Dedal, i još mnogo toga… Tako je, dakle, počelo, a kako se nastavilo saznaćete sa velikim zadovoljstvom u „Priči o Evropi“.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari