Travel preporuka – Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku, Mario Vargas Ljosa – Travel Magazine

Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku, Mario Vargas Ljosa

Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku, Mario Vargas Ljosa

„Sve do danas ne prestaju moje zanimanje, radoznalost i strasna ljubav prema tom složenom, tragičnom, neobičnom svetu ogromne stvaralačke nadarenosti, neopisivih stradanja i patnji, u kome se najdivniji oblici kulture mešaju sa najgroznijim varvarstvom.“

Tako veliki peruanski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Mario Vargas Ljosa (Mario Vargas Llosa – poznatiji romani: „Grad i psi“, „Razgovor u katedrali“, „Priča o Majti“, „Pohvala pomajci“, Avanture nevaljale devojčice…) u jednoj jedinoj rečenici izražava svoj ambivalentan stav prema Latinskoj Americi. I, naravno, nagoveštava šta sve možemo da očekujemo od njegovog „Rečnika zaljubljenika u Latinsku Ameriku“ (Diccionario del amante de America Latina).

Da odmah razjasnim: Ova knjiga nije poput „Hazarskog rečnika“, dakle nije roman u formi rečnika. Ljosin „Rečnik“ je zaista rečnik u formi standardnog rečnika na bilo koju temu. Pojmovi su poređani po abecednom redu, na nešto manje od 500 stranica. Uglavnom je forsirao ljude, gradove, zemlje, običaje i narode koji su karakteristični za Južnu Ameriku: Evo nekih: Amazonija, Bolivija, Horhe Luis Borhes, Bolivar, Gabrijel Garsija Markes, Arakataka, Eldorado, Havana, Humor, Inke, Intelektualac, Frida Kalo, Igra, Kondor, Kusko, Tango, Priče, Panama, Paragvaj, Raj, Sekte, Sirene, Školice, Toreador, i tako dalje. Nisam ih zaista brojao, nije bilo potrebe. Svaki pojam je obrađen u Ljosinom stilu, što će reći temeljno, ali neizbežno zanimljivo i povremeno duhovito ili tužno.

Mario Vargas Ljosa je majstor pripovedanja i to majstorstvo je iskoristio i u ovom rečniku. Svaku temu je obeležio sopstvenim uglom viđenja i obojio sopstvenim doživljajem. Iza svake rečenice se nazire duboko razumevanje i isto takve emocije prema kontinentu na kojem je odrastao, živi, a čak se i kandidovao za predsednika Perua. Nije pobedio, jasno. Ali, nemojte to da vas brine, u politici su drugačija pravila igre, a jedno od neprikosnovenih pravila je da nikad ne pobeđuje najbolji. Naprotiv! Uostalom, da je pobedio ko zna da li bi imao vremena za pisanje, a to je ono što nas ovde interesuje.

Mene je najviše dojmio odlomak u kome Ljosa opisuje kako je nastao jedan od mojih omiljenih romana „Sto godina samoće“, Gabrijela Garsije Markesa. Da ne bude zabune, ima mnogo pojmova i odlomaka koji su izuzetno dojmljivi! Rečnici su uglavnom sinonim za suvoparnost, ali kad je o Ljosinom rečniku reč, to slobodno možete da zaboravite.

Evo odlomka: „Jednog dana 1965. godine, dok putuje iz Meksika u Akapulko, Garsija Markes odjednom „vidi“ roman na kome u mislima radi od rane mladosti. – Bio je već tako sazreo da sam odmah mogao da od reči do reči nekoj daktilografkinji izdiktiram prvo poglavlje – izjavljuje on. Tada se sa velikim rezervama hartije i cigareta zatvara u svoju radnu sobu i naređuje da ga niko i nikakvim povodom ne uznemirava šest meseci. U stvari, ostaje osamnaest meseci u toj sobi. Kada je naposletku izašao, unezveren, otrovan nikotinom i iscrpljen do iznemoglosti, u rukama je imao rukopis od hiljadu i tri stotine stranica (i dug od 10.000 dolara). A u korpi za otpatke nalazilo se pet hiljada odbačenih i pocepanih stranica. Godinu i po dana radio je od osam do deset časova dnevno. Kada je nekoliko meseci kasnije izašao iz štampe, roman „Sto godina samoće“ izazvao je nepodeljeno oduševljenje kritike i publike koja je za nekoliko nedelja razgrabila prvih dvadeset hiljada primeraka. Potvrdilo se ono što su prvi čitaoci rukopisa izjavljivali: nastalo je najveće južnoameričko književno ostvarenje poslednjih godina.“

Ne znam da li spadate u zaljubljenike u Latinsku Ameriku ili ne. Ako spadate, ova knjiga će vam učvrstiti ljubav. Ako ne spadate, ova knjiga će vam je probuditi. A, ako kojim srećnim slučajem putujete u Latinsku Ameriku, nemate dilemu koju knjigu ćete da stavite u kofer.

Još novih saveta pročitajte ovde.

Podelite ovaj članak...
0Shares

Author: Vojislav Savić

Podelite ovaj članak...

1 komentar

  1. Pravi zaljubljenici u Latinsku Ameriku će ovu knjigu staviti u kofer kada se budu vraćali iz Južne Amerike, jer najlepše je čitati u originalu. Neka se ne iznenade ako je ne budu našli u Peruu, jer tamo prodavci u knjižarama i ne znaju da ona postoji, naći će je svakako u Buenos Airesu u knjižari El Ateneo, jednoj od najlepših knjižara na svetu, samo što u izdanju iz 2005. g. nema pojma Tango 🙁

    Pošaljite odgovor

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X