Rolerkoster za pešake u Nemačkoj
„Angerpark“ je revitalizovani predeo u nemačkom gradu Duizburgu. Nalazi se na mestu bivšeg postrojenja teške industrije, koje je donedavno bilo jedan od većih zagađivača u Rurskoj oblasti. Kao deo projekta „Grad kulture“, u parku je 13. novembra 2011. godine zvanično za javnost otvorena jedinstvena skulptura, koju je autorski tim simbolično nazvao Tigar i Kornjača – Magično brdo (Tiger and Turtle – Magic Mountain).
Nakon jednogodišnjeg projektovanja i izrade elemenata skulpture, usledila je montaža, koja je trajala osam nedelja. Od kako je otvorena za posetioce, svojim krivinama i vijugama ona upečatljivo dominira čitavim predelom. Hodanje po ovoj lebdećoj skulpturi je poput vožnje rolerkosterom, a posetioci koji se popnu na najvišu tačku budu nagrađeni romantičnim pogledom na Rurske ravnice, načičkane industrijskim dimnjacima.
Posmatrano izdaleka, konstrukcija svojom sjajnom bojom i vijugavim oblikom odaje utisak brzine pravog rolerkostera. Međutim, gledano izbliza, navodne šine rolerkostera, postaju stepenice koje se raskošno uvijaju prateći krivudavu putanju rolerkostera. Posetioci se na skulpturu mogu popeti peške, na mestu na kojem ona dotiče zemlju i odatle započeti šetnju. Iako se stiče utisak da je skulptura kontinualna celina, nemoguće je napraviti pun krug, jer centralna petlja predstavlja fizičku prepreku za tako nešto.
Nazvavši skulpturu Tigar i Kornjača – Magično brdo autorski tim imao je cilj da je javnosti predstavi kao objekat koji svojim dinamičnim oblikom asocira na brzinu tigra, ali koji je predviđen da bude savladavan polako, korak po korak, brzinom kornjače. Takođe, tigar i kornjača svojom simbolikom brzine oslikavaju i trenutnu situaciju oblasti u kojoj se skulptura nalazi. Industrijski predeo jedinstvenih razmera u Rurskoj oblasti, uprkos mnogobrojnim projektima revitalizacije i dalje ima problem da napravi zaokret ka reformama u radikalnoj zaštiti životne sredine i povratku prirodnim vrednostima.
Praveći paralelu između apsurdnog, neupotrebljivog rolerkostera i devastiranog predela u kojem se nalazi, skulptura prenosi snažnu poruku o neophodnosti podizanja svesti o zaštiti životne sredine i ostaje urezana u sećanju posmatrača, pretendujući istovremeno da postane regionalna atrakcija.
Skulptura zauzima površinu od 1.600 kvadratnih metara i uzdiže se do visine od 21 metar, što je čini ne samo jednom od najvećih u Nemačkoj, već i pravim remek-delom inženjerstva. Stepenice, izrađene u saradnji sa nemačkim arhitektom Arnoldom Valzom (Arnold Walz), koje lagano vijugaju oko trodimenzionalne konstrukcije, ni u jednoj tački nisu iste, i ta činjenica oslikava napor koji je načinjen u realizaciji ovog dela. Čitava skulptura je izgrađena od pocinkovanog čelika, zaštitnog elementa industrije ove regije. Noćno osvetljenje skriveno u stepenišnim gazištima i gelenderima, odaje utisak da čitava konstrukcija lebdi nad uzvišenjem na kojem se nalazi.
Autori ovog dela već osam godina zajedno rade na umetničkim instalacijama na otvorenom prostoru. Njihovi radovi su gotovo uvek prostorno i kontekstualno specifični. Od 2007. godine, umetnički tim živi i radi u Hamburgu, gde je Heike Muter (Heike Mutter) redovan profesor na fakultetu likovne umetnosti.
Tigar i Kornjača – Magično brdo, samo je jedan od projekata kojim se Rurska oblast oprašta od prljave prošlosti u kojoj je važila za najveću industrijsku regiju Evrope. Na mestu nekadašnjeg rudnika danas je muzej, kafić je zamenio fabriku koksa, a luksuzni restoran lučki silos. Međutim, posebnu čar industrijsko-futurističke romantike daju siluete dimnjaka koje se i dalje ocrtavaju.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari