Travel preporuka – Zanimljivosti o piramidi ispred Luvra – Travel Magazine

Zanimljivosti o piramidi ispred Luvra

Zanimljivosti o piramidi ispred Luvra

Trideset godina od izgradnje, o piramidi koja se nalazi ispred Luvra – najposećenijeg muzeja na svetu, i dalje se pripovedaju legende. Jedan od glavnih simbola francuske prestonice posle Ajfelovog tornja i Trijumfalne kapije, otvoren je daleke 1989.

Napravljena od stakla i metala, staklena piramida čiju izgradnju je poručio tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran, delo je kineskog arhitekte Jo Ming Peja.

Kontroverzna piramida koja je tada uzburkala francusku javnost i pokrenula niz diskusija, izgrađena je iznad muzejskog lobija koji povezuje tri paviljona – Denon, Rišelje (Richelieu) i Sili (Sully), sa tri manje piramide u blizini. Njena forma predstavlja kontrast postojećim objektima Luvra koji pripadaju klasičnom baroknom stilu. U bazi joj je kvadrat, visina 21 metar, te po proporcijama odgovara minijaturnoj Velikoj piramidi u Gizi.

Glass pyramid in front of the Louvre

Foto: Michael Fousert from Pixabay

Piramidu je dodatno popularizovao čuveni bestseler i film “Da Vinčijev kod”. Den Braun je iskoristio možda i najpoznatiju legendu iza “francuske piramide” a to je da je ceo projekat napravljen po nalogu masona. Piramida predstavlja vrlo važan simbol slobodnih zidara, kako se još popularno nazivaju masoni, a njihov član navodno je bio Miteran. Od tuda i legenda da piramida ima 666 (đavolji broj) staklenih panela, a ne 673 koliko stoji zvanično.

Ali kako je i zašto jedno zdanje specifično za egipatsku arhitekturu završilo ispred muzeja u Parizu?

Evo sedam činjenica koje možda niste znali o piramidi ispred Luvra:

Sagrađena je sa jasnim ciljem

Kada je Fransoa Miteran, najavio 1981. godine veliku obnovu Luvra, niko nije mogao da pretpostavi da će to značiti i promenu kompletnog izgleda muzeja. Obnova je imala za cilj povezivanje muzejskih prostorija sa paviljonom Rišelje i proširenje kompleksa. Pomenuti paviljon je do tada služio kao rezidencija ministra finansija. Nakon obnove, ipak najviše se pričalo o piramidi koja je predstavljala novi ulaz za posetioce, ali po mnogima narušila autentičnost muzeja. Tim stručnjaka koji je bio angažovan na projektu izjavio je kako je samo piramida, odnosno njen oblik bio prihvatljiv za potrebe proširenja koje su mogle da se izvedu isključivo ispod zemlje.

Nazvana je “arhitektonskom šalom”

Miteranova odluka da jedan kineski arhitekta van konkursa – koji se inače prave za ovako velike projekte od javnog značaja, uradi obnovu Luvra, dočekana je na “nož”.Finalni rezutlat Peja samo je dodatno napravio haos u javnosti. Pej je kasnije izjavio kako je očekivao napade, te da je sebe i tim pripremio na udare, kako medijske tako i od strane javnosti. Baš tada piramida je prozvana velikom “arhitektonskom šalom”. Očekivano upoređena je sa kontroverzom koju je izazvala izgradnja Ajfelovog tornja.

Piramida se nalazi iznad hodnika koji se pruzaju ka tri paviljona

Foto: Tanya Prodan from Unsplash

Piramida već sada ne odgovara potrebama muzeja

Iako je tadašnja izgradnja piramide imala za cilj proširenje kapaciteta gostiju muzeja, te bolji ulaz za sve zgrade unutar Luvra, neverovatan rast broja turista napravio je problem. Postavilo se pitanje da li je ona bila najbolje moguće rešenje na duže staze. Podsetimo se: daleke 1989. godine, Luvr je posećivalo oko 3.5 miliona posetilaca. Ta brojka je pre dve godine skočila na neverovatnih 10.2 miliona, odnosno 27.000 posetilaca dnevno. Piramida je počela sve manje da odgovara potrebama muzeja…

Korišćeno je staklo koje je namenski napravljeno za piramidu

Arhitekta Pej imao je jasnu viziju šta želi kada je u pitanju piramida. Želeo je totalnu transparentnost, odnosno da posetilac kada pogleda s unutrašnje strane kompletan atrijum oko Luvra, ne registruje nikakvu razliku. Potraga za tako čistim i čvrstim laminiranim staklom je iziskivala dosta vremena i predstavljala pravi izazov za Jo Minga i njegove saradnike.

Nakon bezuspešne potrage, arhitekta odlučio da francuska kompanija Saint-Gobain napravi staklo baš za ovaj projekat, debljine 21.5 milimetara sa visokim optičkim kvalitetom i otpornošću. Tokom izrade eleminisani su oksidi gvožđa sa željom da se izbegne pojava zelenih refleksija. Ceo proces izrade obuhvatao je izgradnju i 673 panela i potrajao je pune dve godine. Za svaki slučaj kompanija je napravila u isto vreme rezervu staklenih panela, ukoliko dođe do nekih oštećenja. Srećom to se nije desilo za ovih 30 godina.

Staklena piramida ima navodno 666 panela

Foto: Ashley Whitlatch from Pixabay

Čišćenje objekta predstavlja najveći problem

Ako ste mislili da je čišćenje vaših prozora poteškoća, razmislite kako je čistiti prozore na piramidi koja je visoka 21 metara! Skalamerija koja bi se postavila spolja, nikada nije bila opcija. Prvih nekoliko godina Luvr je angažovao “planinare” koji su se uspinjali na samu piramidu i čistili staklo. Već devedesetih godina prošlog veka prešlo se na robota kog je 2002. godine zamenio moderniji model koji se aktivira daljinskim upravljačem a koji ima ugrađene usisivače, zatim sušilice i rotirajuću četku. Ipak i dalje faktor čoveka je obavezan, jer robot ne može da očisti kamenac i smog, pa je s vremena na vreme potrebno oprati staklo sa kofama.

Dizajn vuče korene iz određene francuske arhitekture

Iako se na prvi pogled sama piramida čini priličnim kontrastom u odnosu na renesansi stil koji krasi ostatak muzeja, Pejov izbor vuče korene iz određene francuske tradicije. Naime, arhitekte iz neoklasičnog perioda iz kasnog 18. veka, poput Bolea i Ledouksa su prilično eksperimentisali sa formom piramide.

Posebno prilikom izgradnje spomenika, i to onih memorijalnih. Ne smemo da zaboravimo kako je sam Napoleon bio fasciniran egipatskom kulturom. Tadašnju arhitekturu u velikoj meri oblikovao je upravo zbog toga antički uticaj. Imajte na umu kako je nedaleko od Luvra upečatljiv trg Konkord, na kome se nalazi Egipatski obelisk, donet iz hrama Luksor 1833. godine.

Piramida nije jedini ulaz u muzej

Iako je piramida bila izgrađena s jasnim ciljem da postane glavni ulaz u muzej, ona nije jedini način ulaska u Luvr. Zapravo, često se preporučuje kao rezervni zbog gužvi. Naime, ljudi koji imaju individualne karte ili grupne mogu u muzej da uđu i preko paviljona Rišelje.

Ovaj ulaz se nalazi odmah blizu ulice Rivoli (Rue de Rivoli), odnosno pored metro stanice Palais Royal-Musee du Louvre. Još jedan od načina ulaska u Luvr je podzemni šoping centar sa restoranom Carrousel du Louvre, otvoren 1993. godine. Koji god ulaz da odaberete, svaki će vas navesti do lobija ispod piramide.

Saznajte kako da izbegnete gužve ispred turističkih atrakcija, kao i koja to umetnička dela su dovoljan mamac za neka putovanja. Travel vam donosi i spisak od 10 besplatnih stvari koje ne smete propustiti u Parizu

Ostale zanimljive travel preporuke pročitajte ovde.

Podelite ovaj članak...
0Shares
Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X