Sporo putovanje je stanje uma
Sporo putovanje podrazumeva provođenje više vremena u manjem broju mesta, a spori putnici tvrde da su njihovi doživljaji, kako za vreme putovanja, tako i na samoj destinaciji, upečatljiviji, postojaniji, intenzivniji. Pokret usporavanja je nastao kao prkošenje trendu brze hrane (Slow Food Movement) i mekdonaldizaciji društva, a kasnije se proširio i na druge sfere čovekovog življenja
„Šta je prva stvar koju ljudi urade kada se ujutru probude?“, zapitao se Karl Onore (Carl Honore) u svojoj knjizi „Pohvala sporosti“. Svi ćemo dati različite odgovore – „operu zube“, „popiju čašu vode“, „urade 10 sklekova“… Međutim, malo ko od nas će se setiti onog odgovora koji je i najbliži istini – „provere koliko je sati“.
Od momenta kada ujutru otvorimo oči, sat postaje vladar našeg vremena, opominjući nas da ne kasnimo, da se ubrzamo kako bismo stigli da obavimo sve što je zapisano u našem planeru. Industrijalizacija i urbanizacija su nas navele da budemo češće izloženi većoj vremenskoj presiji nego ikada ranije u istoriji čovečanstva. Sat predstavlja operativni sistem modernog kapitalizma, sredstvo uz pomoć koga je sve moguće – susreti, proizvodnja, transport, posao. Okrećemo se tehnologiji, imamo potrebu za nadvladavanjem protoka vremena, postajemo sve brži, i brži.
Kult brzine je utkan u sve sfere čovekovog življenja – intelektualnu, emotivnu, kulturnu, socijalnu. Čovek brzo priča, brzo vozi, brzo hoda, brzo razmišlja, jede brzu hranu. Danas je luksuz imati dovoljno vremena za uživanje, a novac je lakše steći nego slobodno vreme. Milan Kundera je u svom romanu „Usporavanje“ zapisao sledeće: „kada se stvari odvijaju suviše brzo, niko ne može ni u šta da bude siguran, čak ni u sopstveno postojanje“.
Međutim, još nije kasno da se neke stvari promene, da ne bismo pre vremena došli do one haj-tek budućnosti, koju su još davno izmaštali Džetsonsi (The Jetsons), gde se ljudi voze u svemirskim brodovima, a na godišnji odmor se putuje na drugu planetu. Ovo drugo još nije moguće, ali da se ljudi voze u svemirskim brodovima, pa čak i u turističke svrhe, to jeste sadašnjost koja nam se uveliko dešava.
Takve avanture su još basnoslovno skupe, kao što su nekada to bila putovanja avionom. Sada je avio prevoz dostupniji velikoj većini, pa se tako nalazi i na mestu broj jedan ako je u pitanju izbor prevoznog sredstva za putovanje. Zašto? Zbog komfora, brzine, vremena koje štedimo putujući. Ali, šta je sa doživljajima, mogućnostima da posmatramo krajolik, upoznajemo druge ljude, uključimo sva čula? Svega toga smo lišeni jer uglavnom žurimo da stignemo na odredište, a dok prevaljujemo hiljade kilometara za samo nekoliko sati, sa slušalicama u ušima i pogledom prikovanim za ekran nekog elektronskog uređaja, ostajemo potpuno nesvesni sveta oko sebe.
Upravo zbog ove narastajuće digitalne histerije postmodernizma, kod mnogih se osetilo prezasićenje, te su oberučke prihvatili inicijativu za usporavanjem tempa života, koja je pokrenuta još u 19. veku. Ubrzo je ova ideja prerasla u svetski pokret sa milionima pristalica. Danas tako imamo spore gradove, sporu hranu, sporo provođenje slobodnog vremena, i, zahvaljujući naporima francuskog romantičara Teofila Gotjea (Théophile Gautier), spora putovanja.
Kažu da sve što je brzo, to je i kuso, a sve što je sporo, to je i lepo. Upravo zbog toga je došlo do ove kulturne revolucije koja ne zagovara tezu da stvari treba da se odvijaju brzinom (ili sporinom) kretanja puža, nego adekvatnom brzinom – ne što je brže moguće, nego što je bolje moguće.
Šta je sporo putovanje, odnosno spori turizam?
Sporo putovanje je sve popularniji način putovanja, gde se akcenat stavlja na iskustvo, doživljaje i naš lični kontakt sa okruženjem. Putuje se uglavnom netradicionalnim rutama, na destinacije gde se duh i tradicija mesta ispoljavaju na autentičan način – doživljavaju se, a ne požuruju se. Produžava se dužina trajanja odmora, a na destinaciji se ostaje duže, kako bi se bolje upoznala, a to vreme nam omogućava da je bolje i dublje doživimo.
Epitet sporo ne znači da se putovanje od mesta do mesta odvija malom brzinom, nego da se akcenat stavlja na kvalitet doživljaja, upijanje svega onoga što se oko nas dešava. Odvajamo vreme da doživimo ono što nam život u tom trenutku pruža. Na primer, ukoliko u Italiji provedete dve nedelje, a spavate u različitim mestima svakog drugog dana, čega ćete se sećati nakon putovanja? Najverovatnije samo pakovanja i raspakivanja!
Ali, recimo, dvonedeljni odmor u drvenoj brvnari u nekom italijanskom selu i uključivanje u svakodnevni život i aktivnosti lokalne zajednice, mogao bi predstavljati dobar primer sporog putovanja. A šta je ono što ćete zapamtiti nakon povratka kući? Vlasnika lokalnog restorana koji se seća vaše porudžbine od prethodnog dana. Nedeljne pijace gde možete kupiti sveže povrće direktno od farmera. Prodavnice sa mnogo vrsta lokalnog sira. Popodneva kada ste sedeli na brdu posmatrajući pejzaž pod zalazećim suncem. I još mnogo toga.
Kada ste „spori putnik“, dajete vrednost okruženju u kome se nalazite i slepo ne sledite pisane turističke vodiče. Ne žurite da vidite „top 10“ znamenitosti sa spiska koji je neko sačinio, nego otkrivate okruženje spontano, natenane, za sebe.
Koncept sporog putovanja je poslednjih decenija dobio i neke druge dimenzije, gde mnogi traže relaksaciju, kontakt sa prirodom ili način provođenja slobodnog vremena koji zamenjuje užurbanu svakodnevicu. Obogaćivanje kroz putovanje punim emocijama može zaista da postane zarazno. To je vrsta turizma koja vam omogućava stvarnu i smislenu povezanost sa ljudima, kulturama, hranom, nasleđem i prirodnim okruženjem. Turističke agencije, nacionalni parkovi i opštine nude sporim putnicima aktivnosti kojima s ponosom možemo dodeliti epitet „sporo“: ravničarenje, planinarenje, biciklizam, jahanje konja, veslanje i druge sportove na vodi, otkrivanje podzemnih pećina, posete zaštićenim područjima, posmatranje ptica, letenje balonom, paraglajding, sankanje sa psima, hodanje po snegu i mnoge druge.
Da li ste nekada sporo putovali po sopstvenoj zemlji? Ako niste, preporučujemo da to uradite. Za početak, izaberite dve destinacije i provedite po nedelju dana u svakoj. Zagrebite iznad površine. Provedite vreme u dugim šetnjama, kupovini lokalno gajenog povrća na pijaci, na pikniku pored reke, u razgovoru sa meštanima. To je nešto što ćete sasvim sigurno dugo pamtiti.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari