Turizam u vreme terorizma
Tokom protekle dve decenije brojni teroristički napadi potresali su različite regione sveta, a nekada i popularne destinacije za odmor. Međutim, nedavni teroristički napadi na Pariz, koji su bili usmereni na „obične ljude“, doneli su nam saznanje da terorizam više nije ograničen na određena visokorizična područja i da ne mora biti uvezen, već da pretnju mogu predstavljati i ljudi rođeni ili odgajani na Zapadu. Zbog toga se turistička industrija našla u novoj fazi permanentne uzbune, pa je sasvim logično postaviti pitanje, kako novonastala situacija utiče na putnike i njihovu odluku da putuju? Na makro, globalnom nivou, tokom poslednjih 30 godina ratova, geopolitičkih kriza, terorističkih napada i prirodnih nepogoda, ništa nije uspelo da zaustavi priliv turista. Jedini pad broja turističkih poseta na svetskom nivou zabeležen je 2009. godine i usledio je zbog svetske ekonomske krize. Nakon te godine, turizam je nastavio da jača, a prognoze predviđaju da će u 2030. godini na svetu biti čak 2 milijarde putnika. Ovaj pozitivan trend potvrdila je Svetska turistička organizacija (UNWTO), prema čijim podacima se tokom prvih osam meseci 2015. godine broj turista povećao za 4,3% u odnosu na prethodnu godinu. Tragični događaji s kraja prošle godine verovatno neće značajno uticati na globalnu sliku porasta broja turista. Ali ovo naravno ne znači da atmosfera terora nema nikakvog uticaja, već samo pokazuje da u turizmu postoji takozvani „efekat kompenzacije“. Svaki put kada turisti neko mesto počnu da doživljavaju kao opasno i nesigurno, oni odu negde gde se osećaju bolje. To nas dovodi do mikro nivoa. Zemlje Severne Afrike su dobar primer ovoga. Pre Arapskog proleća, tokom 2010, Egipat je imao preko 14 miliona stranih turista, a taj broj se 2014. smanjio na 9,6 miliona. Tunis je 2010. ugostio 9 miliona stranaca, a tokom 2014. samo 6 miliona. Stanje je u 2015. nastavilo da se pogoršava, a niko ne zna šta budućnost nosi za turizam ovih zemalja. Evropske prestonice su takođe pretrpele značajan gubitak turista tokom božićnih praznika, a najgore je bio pogođen Pariz. Umesto ovih destinacija turisti su se odlučili za istraživanje manjih gradova kao što su Sevilja, Lisabon, severne prestonice, ali i egzotične destnacije kao što su Karibi, Mauricijus i Maldivi. Istorija je pokazala, a sadašnost to potvrđuje, da turisti definitivno neće prestati da putuju. Ali, stručnjaci naglašavaju da će se njihovo ponašanje i iščekivanja promeniti. Fokus će sve više biti na bezbednosti destinacije, a spore, detaljne i učestale kontrole na aerodromima, kao i na ulasku u muzeje, galerije i druga mesta od značaja za turiste, postaće opšteprihvaćena norma.
Skorašnji komentari