Zašto je mračni turizam sve popularniji?

Objavljeno 02. nov 2017. | 0 komentara

Davne 1692. godine, puritanska histerija kulminirala je spaljivanjem 20 ljudi na lomači zbog optužbi da su se bavili veštičarenjem i mračnim veštinama. To je događaj po kome će malo američko mesto Salem zauvek ostati zapamćeno u svetskoj istoriji.

Ljudi su godinama, privučeni ovom strašnom pričom posećivali Salem, ali od 1982. godine, kada je grad uveo više tematskih događaja, uključujući Haunted Happenings, festival koji traje mesec dana i privuče preko 500.000 posetilaca, situacija je postala „ozbiljnija“. Prošle godine grad je od turizma zaradio 104 miliona dolara i otvorio 800 novih radnih mesta. Prihodi kontinuirano rastu, oko 5-6% godišnje. Turisti ovde mogu da posete Muzej veštičarenja, kupe priručnik za bacanje čini, odu kod vračare koja će im proreći sudbinu ili obiđu lokalne atrakcije sa specijalizovanim vodičem (postoje feminističke, horor i ture inspirisane književnim delima).

Ovakva vrsta turističkih destinacija postaje sve popularnija, pa nekada male agencije koje se bave organizacijom „mračnih putovanja“, polako prerastaju u velike specijalizovane kompanije, koje u ponudi imaju čudne i strašne atrakcije, mesta velikih stradanja i tragedija, ali i obilaske grobova poznatih ličnosti. Ovaj podatak ne iznenađuje, budući da poslednjih godina globalni turizam doživljava pravi bum. Prema podacima Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UNWTO), od 1999. do 2016. godine broj ljudi koji odlaze na odmor u inostranstvo se udvostručio. Sa ovim bumom, došlo je i do promene u konceptu odmora, budući da umesto klasičnog statičnog odmora na plaži, ljudi sve više žele odmor ispunjen sadržajima i novim iskustvima. Ovo uključuje i destinacije koje spadaju u „mračni turizam“, kao što su Aušvic, polja smrti u Kambodži, mesta nuklearnih katastrofa u Černobilju i Fukušimi, ali i kuću u kojoj je O. J. Simpson ubio svoju ženu.

Ljudi traže jedinstvena iskustva, a tržište je tu da ponudom odgovori na potražnju.

Tako je i Černobilj poslednjih godina doživeo veliku popularnost. Nuklearna katastrofa u sadašnjoj Ukrajini, koja je 1986. godine šokirala svetsku javnost, ubila je više od 30 radnika elektrane, a uticala na zdravlje hiljada ljudi. Više od 180.000 sovjetskih državljana moralo je da zbog radijacije napusti svoje domove. Ali pre deset godina, slovački novinar Dominik Orfanus je posetio Pripjat, moderni gradić koji je eksplozija pretvorila u grad duhova. Tu je dobio ideju da osnuje turističku agenciju koja će organizovati ture u zabranjenu zonu za mali broj ljudi. Taj broj se postepeno povećavao, pa je 2009. godine iznosio 7.191, a u 2016. već 36.780 posetilaca. Povećanju interesovanja doprinelo je to što je ukrajinska vlada 2011. godine ublažila restrikcije u ovoj zoni, kao i održavanje Evropskog fudbalskog prvenstva 2012. godine u ovoj zemlji. Orfanusova kompanija, Chernobylwel.com, je jedna od tri koje nude ovakve ture i koje zajedno imaju preko 2.000 ocena na TripAdvisor-u. Vodiči agencije nose majice sa sloganom „Uživajte u Černobilju, umrite kasnije“.

Za razliku do Salema, koji je postao poznat po tragediji koja se desila davno, komercijalizacija nedavne katastrofe i mesta kakvo je Černobilj nekome se može učiniti strašno. Ipak, za lokalno stanovništvo interesovanje turista znači dodatne prihode i zamajac za uništenu ekonomiju ove oblasti.

Nacionalni memorijal i muzej „11. septembar“ (National September 11 Memorial & Museum) u Njujorku, koji je otvoren nakon jedne od najstrašnijih tragedija u novijoj američkoj istoriji, naplaćuje ulaz i u njemu čak možete kupiti i prigodan suvenir. Ovaj muzej se našao na drugom mestu TripAdvisor-ove liste 1.055 stvari koje treba uraditi u Njujorku, a takođe je na drugom mestu liste „World’s Most Instagrammed Museums“. Prošle godine, više od 3 miliona posetilaca donelo je prihod od 67 miliona dolara za neprofitnu organizaciju koja vodi muzej.

Iako se u ovom njujorškom muzeju i u Aušvicu velika pažnja poklanja tome da se izbegavaju velike gužve i galama, u Černobilju se često dešava da odjednom dođe toliko autobusa da atmosfera podseća na onu u Diznilendu.

Istraživači koji su se bavili ovom temom, pokušali su da objasne zašto je mračni turizam postao toliko popularan. Iako je u marketingu poznato pravilo da je smrt dobra za prodaju, istraživači su uvereni da ljude ne privlači samo jeziva i mračna strane smrti, već želja da se u njoj pronađe neki dublji smisao. Zato većina posetilaca ostaje pod jakim utiskom nakon odlaska na mračne ture.