5 pariskih muzeja koji se nalaze u neverovatnim zgradama
Foto: Denys Nevozhai from Unsplash
Pariz je svojevrsni centar najboljih muzeja sveta.
Luvr, Palais de Tokyo, Pompidou, Orsay…, samo su neki od muzeja koji privlače milione posetilaca godišnje.
Kod nekih, nisu samo muzejske zbirke te koje su mamac, već i čudesna zdanja u kojima se oni nalaze.
Često je slučaj da su sama zdanja remek-dela arhitekture, pod zaštitom države i simboli grada koje su projektovale čuvene arhitekte.
Mi vam danas otkrivamo 5 pariskih muzeja koji se nalaze u čudesnim zgradama.
Centre Georges Pompidou
Definitivno jedna od najneobičnijih pariskih zgrada je Centar Žorž Pompidu, izgrađen u stilu haj-tek arhitekture.
Zanimljivo je da se preko puta glavnog ulaza u ovaj muzej nalazi Kulturni centar Srbije.
Muzej moderne umetnosti je nazvan po Žoržu Pompiduu, predsedniku Francuske od 1969. do 1974.
Pompidu su projektovale čuvene arhitekte Renco Pjano i Ričard Rodžers.
Tokom izgradnje sam nacrt je izazvao velike kontroverze i uverenja stanovništva da takav-kakav je, neće pristajati uz tipičnu parisku okolinu.
Broini Parižani su ismejavali „rafineriju“, dok ju je najstariji pariski dnevni list „Le Figaro“ nazvao „monstrumom“.
Ipak, kada je završena (1977), zgrada čiju fasadu čine isprepletene cevi, čelična instrukcija, pokretni liftovi i stepenice, kao i obojene cevi, je postala trijumf haj-tek dizajna.
Bila je krajnje nesvakidašnja, do tada neviđena u svetu arhitekture i savršeno osmišljena za namenu – postavke modernog dizajna.
Zanimljivo je da svaka boja cevi ima neko značenje.
Tako plava boja označava cevi za ventilaciju, a zelena cevi za dovod vode.
Cevi sa električnim dovodima su žute boje, dok je prostor kroz koji se kreću posetioci unutar zgrade, kao što su liftovi, crvene.
Fondation Louis Vuitton
Kada se popnete na vrh Trijumfalne kapije odakle vam se na Pariz pruža pogled od 360 stepeni, jedna zgrada sigurno će vam „odudarati“ od svega.
U pitanju je fondacija Luja Vitona koja je svoja vrata otvorila 2014. godine.
Kao što samo ime govori, fondacija je posvećena čuvenom francuskom modnom dizajneru i nalazi se na obodu Bolonjske šume.
Ovo zdanje koje je osvojilo Parižane svojim pomalo i ludim izgledom, osmislio je Frenk Geri (Frank Gehry), nagrađivani američki arhitekta poznat po formama koje vuku inspiraciju iz prirode.
Fondacija je smeštena u zgradi koja izgleda kao masivno jedro koje drže sajle, a napravljeno je od 3.600 staklenih panela koji se međusobno prepliću i savijaju.
U njoj se nalazi čak 11 izložbenih prostorija, kao i auditorijum sa 350 sedećih mesta.
Quai Branly Museum
Ovaj muzej i kulturni centar, posvećen umetnosti i kulturi iz Azije, Afrike, Okeanije i Amerike, ima još jednu od najzapaženijih građevina u gradu.
Dizajniran od strane poznatog francuskog arhitekte Žin Novela (Jean Nouvela), muzej je bio naručen od strane bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka (Jackues Chirac).
Quai Branly je bio izgrađen za smeštaj oko 300.000 umetničkih dela i drugih predmeta iz više desetina kultura.
Smeštena na više od pet nivoa, konstrukcija sadrži kao lajtmotiv „kutije“ u multi boji koje „vise“ na glavnoj staklenoj i metalnoj fasadi.
Da bi se pristupilo glavnom izložbenom prostoru, posetioci prolaze kroz bujne unutrašnje vrtove, a raznovrsni prostori i niše muzeja otkrivaju se samo kroz pojedinačno istraživanje.
Transparentnost i neprozirnost isprepliću se kako bi se stvorio takmičarski osećaj otvorenosti i tajnosti, što odgovara misiji muzeja da pokrene posetioce da tragaju za umetnošću van Zapada.
Izgradnja ovog muzeja nije isto prošla bez polemike.
Mnogi su zadužili muzej da nezapadnjake tretira kao „egzotične“ i slavi doba kolonijalne moći.
Ipak, dizajn je neosporno zanimljiv i vredan razgledanja.
Branly je takođe poznat po svom ogromnom „živom zidu zelenila“ koji je bukvalno suspendiran preko fasade jednog dela zgrade.
Ovaj zid je osmislio botaničar i istraživač Patrick Blanc, a u njemu je smešteno 1.500 biljaka iz 150 različitih vrsta – pravi živi ekosistem suspendiran nad muzejem.
Paprati, irisi, fuksije i vrbe su među zelenilom.
Grand Palais
Ovo je ono što bismo nazvali „starim, ali dobrim“.
Jedan od najistaknutijih primera arhitekture bel-epoka u Evropi, izložbeni prostor poznat kao Grand Palais i danas svedoči o veličini Pariza tokom druge polovine 19. veka.
Prostor je otvoren u vreme održavanja Svetske izložbe u Parizu 1900. godine, što simbolizuje odvažno modernu transformaciju grada.
Posle decenija zanemarivanja sredinom 20. veka, potpuno je renoviran početkom 21. veka, i od tada je postao jedno od mesta gde se privremeno održava FIAC, poznati međunarodni sajam savremene umetnosti.
Takođe je omiljen izbor Chanela za njihove revije.
Ako ste zainteresovani da saznate više o glavnom gradu Francuske za vreme tokom belle-epoque, ovo je ključna stanica na vašem putu – uz istraživanje starih robnih kuća Printemps i Galeries Lafayette, koje se takođe nalaze u prekrasnim zgradama iz tog doba.
Arab World Institute
Poslednji, ali možda i najzanimljiviji je Institut du Monde Arabe (Arapski svetski institut).
Jedna je od najlepših i najzanimljivijih pariskih zgrada krasi staru latinsku četvrt, na levoj obali Sene.
Smešten tik na obali reke Seine, kulturni institut posvećen umetnosti i tradiciji sa Bliskog Istoka i Arapskog poluostrva dizajnirao je Jean Nouvel.
Njegova zapanjujuća fasada od stakla i metala, koja sadrži pokretne metalne ploče koje evociraju tradiciju mozaik kulture, je prvo što primetite kada dođete ispred ovog muzeja.
Igra sunčevih zraka po ekranu, stvara suptilne senke na fasadi.
Zanimljiv i stalno osvežavajući program izložbi, filmova i drugih događaja u centru nudi kulturni i umetnički osvrt na tradicije iz celog arapskog sveta, dok panoramska učionica na 9. spratu nudi opuštajući odmor i divan pogled na reku Senu i grad iza nje.
Pogledajte koji su najbolji muzeji Praga i Berlina. Saznajte i kakva su predviđanja za opstanak muzeja nakon pandemije.
Ostale zanimljivosti pročitajte ovde.
Skorašnji komentari