Gugenhajm muzej u Bilbaou
Radeći na planu revitalizacije španskog grada Bilbaoa, 1991. godine baskijska vlada je napravila dogovor sa Fondacijom Solomon R. Gugenhajm da otvori jedan od svojih brojnih muzeja u ovom uspavanom industrijskom gradu. Zdanje muzeja trebalo je da predstavlja oličenje identiteta prema kojem ova regija i njena zajednica žele da se oblikuju. Za izradu projektnog rešenja izabran je čuveni Frenk Oven Geri (Frank Owen Gehry), arhitekta koji je svakako najbolje znao kako da odgovori na postavljeni zadatak. Bilo je potrebno šest godina intenzivnog rada i puno uloženog novca da Bilbao ostvari svoj san.
Američki arhitekta kanadskog porekla Frenk Oven Geri poznat je po veoma specifičnom skulpturalnom pristupu. Njegove dekonstruktivne forme su postale „ikone“, lako prepoznatljive po celom svetu. Sposobnost da stvara prostore koji manipulišu formama i površinama je njegovo neprikosnoveno umeće, koje je do punog izražaja došlo baš u Bilbaou, na projektu koji je ubrzo postao najrelevantniji primer njegovog stila.
Gugenhajm muzej u Bilbaou, smešten u samom centu grada, duž obale reke Nervion, ubrzo je postao i sam gradski centar. Impozantno zdanje od 32.500 kvadratnih metara, sastoji se od međusobno povezanih oblika i tonova, koji su rezultat korišćenja različitih materijala: krečnjaka, stakla i titanijuma. Kontrast tih materijala zajedno sa dekonstruisanim oblicima, fluidnim pokretima, kao i teksturama u obliku krljušti daju ovom objektu svojstveni razigrani pečat.
U skulpturalnu građevinu, čije metalne površine reflektuju poslednje zrake sunca, posetioci ulaze spuštajući se niz monumentalni trg u nagibu. Pre nego što uđe posetilac oseća jak pritisak, čija je svrha da naglasi utisak zadivljenosti kada se jednom pređe prag muzeja.
U velikom ulaznom holu dočekuju ga nepregledni tokovi zidnih površina i zakrivljene konstrukcije, čime je naglašena lavirintska priroda prostora. Hol nalik pećini u isto vreme draži i plaši, a posetilac je obuzet spektaklom koji stvara jedinstvena arhitektura. Glavni deo zdanja je „aritmički“ obeležen, njegov vazdušni prostor presecaju pasarele, a u omotaču su ostavljeni otvori kako bi prirodna svetlost obasjavala krivine.
U isto vreme kompozicija otkriva i sve „udarce“ koje je primila, pokazujući deformacije, lomove i naprezanja. To stanje napetosti prenosi se na posetioce koji su prinuđeni da posetu muzeju dožive kao avanturu tumaranja po prostoru ogromnih dimenzija, oblikovanom tako da podseća na šetnju kroz utrobu kita. Sama unutrašnjost muzeja sastoji se od tri nivoa, sa 20 umetničkih galerija, auditorijuma, kafea i knjižare.
Gugenhajmov muzej u Bilbaou je prostor bez kraja, čiji je jedini pravi „stanovnik“ sam arhitekta koji najbolje razume prostor. Izgrađen u napuštenom delu industrijske zone objekat je nakalemio genetsku mutaciju tako spektakularnu da svake godine sve veći broj posetilaca dolazi u Bilbao samo sa jednim ciljem – da se divi muzeju.
Još novih saveta pročitajte ovde.
Skorašnji komentari