Topkapi palata – mesto intriga, zabranjenih ljubavi i borbi za vlast
Foto: Ezgi Ates from Unsplash
Topkapi palata smatra se mestom koje nudi doživljaj jednak poseti nekom muzeju. Zato se često promoviše i kao najveći muzej Turske…
Razvratni sultani, ambiciozne sluge, zanosne konkubine i mudri evnusi živeli su u ovom prostoru između 15. i 19. veka.
Tokom tog perioda Topkapi palata je bila zvanični dvor osmanskih vladara. Mesto u kome je živelo i radilo više od 4.000 duša…
Danas je ova nekadašnja carska palata, koja čuva istorijska dokumenta, ne samo najposećeniji muzej Istanbula, već i cele Turske.
Topkapi palata – podignuta na zahtev Mehmeda II Osvajača
Poseta raskošnim paviljonima, uređenim baštama, haremu i riznici daje vam mali delić fascinantnog života koji se vodio iza bedema, na prostoru nešto manjem od 700.000 kvadratnih metara.
Topkapi palata je izgrađena u periodu između 1459. do 1478. godine, na zahtev sultana Mehmeda II Osvajača.
Palata je podignuta na ruševinama vizantijskih vrata tadašnjeg Konstatinopolja, koja su srušena u turskom pohodu.
Foto: Katie Moum from Unsplash
Nakon izgradnje, sultani su ovde živeli skoro 400 godina, da bi se u 19. veku preselili u Dolambahče palatu na Bosforu, koja je izgrađena u evropskom stilu.
Topkapi palata se sastoji od četiri zasebna dvorišta, a na samom ulazu u nju čekaju vas masivna Carska vrata (Bab-i Hümayun), s raskošnim zlatnim ornamentima i natpisima iz Kurana.
Lale su bile omiljeni cvet svih sultana
Pre ulaska u kompleks Topkapi palate, svakako obratite pažnju na ukrasnu česmu od kamena, sultana Ahmeta III, urađenu u rokoko stilu, 1728. Ahmet je inače bio veliki zaljubljenik u lale pa je većina bašti unutar Topkapi palate već tada bila prekrivena “tepisima” od lala. Inače, biletarnica na kojoj se kupuju karte se nalazi posle ulaza u prostor nekadašnje palate, u prvom dvorištu.
Prvi dvor
Ovaj prvi deo palate poznat je i pod imenom Dvor janičara (Court of the Janissaries), u kojem se nalazila uprava i uredi. Kada se nađete u njemu, sa vaše leve strane biće vam vizantijska crkva sv. Irine (Aya Irini).
Drugi dvor
Vrata pozdrava (Ortakapi ili Bab-üs Selâm) vas vode u drugi deo palate u kom se nalazi carska većnica i riznica.
U vreme Osmanlija, samo su sultan i valide sultan (majka sultana) mogli da prođu kroz ova vrata na konju. Svi drugi, pa i Veliki vezir su morali pešice da uđu kroz vrata. Ovaj deo mnogim turistima je među najlepšim zbog prelepih aleja lala i drugih cvetova. U drugom dvorištu nalazi se i Carska kuhinja. U njoj možete da vidite primere kineskog porcelana kog su koristili sultani i članovi njegove porodice. Zanimljivo je da je ovo posuđe po legendi menjalo boju, ukoliko je hrana bila otrovana.
Divan i dijamant od 86 karata
Carska većnica je druga bitna zgrada koja se nalazi u ovom prostoru. Ovde se sultanov kabinet – Divan (savet sultana i vlada Osmanlija) na čelu sa Velikim vezirom, sastajao radi donošenja političkih odluka koja su se ticala carstva. Sala Divana je inače izgrađena za vreme Sulejmanove vladavine.
U jednom od zidova sale nalazio se otvor sa rešetkama, kroz koji je sam sultan mogao sednice Divana da prati neometano i krišom od saveta.
Sa severne strane carske većnice bila je riznica, u kojoj se i dan-danas nalazi impresivna kolekcija otomanskog i evropskog oružja. Ovde možete da vidite i Topkapi bodež, ukrašen dijamantima kao i dijamant Kasikci. Ovaj dijamant od 86 karata, ukrašen sa 49 dijamanata u dva reda spada u red najpoznatijih dijamanata sveta. Poreklo ovog dijamanta nije poznato, iako turski istoričari tvde da je dijamant pronađen krajem 17. veka.
Treći dvor
Najzanimljiviji deo palate, onaj koji privlači sve turiste je svakako harem.
Za posetu haremu, biće vam potrebna posebna karta, te imajte na umu to kada kupujete ili rezervišete karte. Takođe može da se desi da su neke prostorije harema u fazi restauracije ili obnove, te zatvorene za javnost. U harem ulazite kroz Vrata čednosti, koja mnogi zovu i Vratima raja. Ovde nisu samo bile privatne prostorije sultana i harem, već i privatna škola u kojoj su se školovala sultanova deca. Inače reč hurem u doslovnom prevodu znači “zabranjeno” ili “privatno”.
U haremu je umelo da bude i 300 konkubina, iako je brojka ipak tokom velikog perioda bila znatno manja.
Čim bi neka devojka bila dovedena u harem, njeno uvođenje u život unutar zidina bi u početku podrazumevao učenje turskog jezika i kulture. Isto tako, evnusi i starije konkubine bi je podučavale muzici, pisanju, čitanju, plesu, vezu ali i ulepšavanju, te zavođenju. Potom bi se predstavljale sultanovoj deci i konkubinama, potom validi sultaniji i na kraju, ukoliko su bile vrlo atraktivne i lepe, i samom sultanu.
Po islamskom zakonu, sultan je mogao da ima četiri zvanične žene, koje bi udajom za sultana, dobijale status kadine (supruga na turskom). Ukoliko bi neka od njih rodila sultanu dete, njena zvanična titula bi postala haseki sultan (ukolio je rodila dečaka) ili haseki kadin (ukoliko je rodila devojčicu).
Valide sultanija – vladar unutar harema
Huremom kog su mnogi zvali i „Kuća cveća“, vladala je valide sultanija, majka sultana. Prvobitne prostorije hurema (oko 300 soba) izgrađene su tokom vladavine Murata III (vladao od 1574-1595). Kompleks hurema je obuhvatao čak šest spratova, s tim da je danas moguće posetiti samo jedan. U ovom delu se nalazi i Dvorište crnih evnuha, koji su čuvali i služili unutar harema, u koji niko sem sultana od muškaraca nije smeo da uđe.
Najlepše prostorije unutar harema svakako su pripadale validi sultaniji.
Foto: Meric Dagli from Unsplash
Među očuvanijim i raskošnijim prostorijama trećeg dvorišta, svakako je i biblioteka sultana Ahmeda III.
Posebno je prelep salon sa kog se pruža veličanstven pogled na grad, a koji je ukrašen sa muralima iz 19. veka. U njemu je i hamam (tursko kupatilo) koje datira iz 16. veka, sa pozlaćenim ogradama od bronze.
Četvrti dvor
Posle prostorija u kojima je obitavala i vladala majka sultana, dolazilo se do raskošne sobe za recepciju sa velikim kaminom i tremom koji je prekiven ručno izrađenim iznik i kutahya pločicama iz 17.veka.
Foto: Anton Lecock from Unsplash
Ovde se čekala audijencija kod sultana.
Najraskošnije prostorije nekada su prema legendi bile privatne odaje Murata III, i sve što je u njima dekorisano, bilo je delo velikog graditelja Sinana. Originalna soba je navodno imala i mermernu fontanu od tri kaskade, koja je namerno bila postavljena u sultanovim odajama ne bi li sprečila da se sultan prisluškuje.
Nedaleko od spavaćih soba sultana nalazi se danas prostorija u kojoj je izloženo 36 portreta sultana, među kojima je najveličanstveniji i najvredniji je onaj koji dočarava sultana Selima III, a delo je Konstantina Kapidaljija. Ceo ovaj prostor je služio za dnevni boravak sultana, prostor u kojem je mogao da uživa u miru na velikoj terasi s pogledom na Bosfor. Ovde turiste ipak najviše privlači pored terase i Bagdadski paviljon kog isto krase unikatne pločice iz Iznika.
Sve dodatne informacije, cene karata i vreme muzeja (radi svaki dan sem utorkom) možete da pročitate na zvaničnom sajtu Topkapi palate.
Pročitajte vodič kroz najlepšu četvrt Istanbula, čarobni Balat. Saznajte koje su to najlepše kraljevske palate, kao i kako izgleda Konija, stari turski grad mistične Anadolije.
Skorašnji komentari