Zdravlje – Zdravlje na putu, I deo – Travel Magazine

Zdravlje na putu, I deo

Zdravlje na putu, I deo

Knjiga Jasena Boka „Putovanje za početnike“, u izdanju Kreativnog centra, predstavlja poziv na putovanje. Napisana je kako bi motivisala mlade ljude da krenu na put i pomogla im da u njemu uživaju. Putovati može svako – ako to zaista želi, kaže autor. Knjiga nudi savete o onome što je potrebno za svaku fazu putovanja. Ona je zbir bogatog iskustva putnika kome treba verovati na reč, a koji kaže: kad jednom kreneš na putovanje, svet će se otvoriti pred tobom i više nećeš moći da prestaneš! Evo zanimljivog poglavlja iz ove knjige:

Ono što je najvažnije jeste – ne razboleti se na putovanju. Ako se kod kuće razboliš i odležiš nekoliko dana, to i nije mnogo strašno, ali na putovanju obična prehlada može da ti pokvari planove. Na letovanju verovatno i nećeš imati zdravstvenih problema. Leto nije vreme koje vole virusi, ali nikada nije loše biti na oprezu.

Zdravstvene opasnosti zavise od zemlje i kraja sveta u koji putuješ. Dobra vest je da su u Evropi i Americi one minimalne, to jest slične onima koje ti prete i kod kuće. Loša vest je sledeća – ako se razboliš u takvoj zemlji, troškovi lečenja mogu biti ogromni. Čim se uputiš na drugi kontinent, lista potencijalnih opasnosti raste. I tu postoji dobra vest: u mnogim manje razvijenim zemljama bolničko lečenje nije skupo. Ono što je loše – boravak u bolnici u Pakistanu ili Boliviji – ne bih baš želeo da upoznaš!

Zdravstveno osiguranje dobra je investicija pre putovanja u inostranstvo. Čak i za mlade i zdrave osobe, osiguranje je dobra preventiva, jer se nesreće i nezgode događaju i najzdravijima.

Vakcinisanje, odličan način sprečavanja potencijalnih bolesti, potrebno je za neke daleke i egzotične zemlje, a za odlazak u Evropu ne moraš primati nikakve vakcine. Bolesti koje se mogu sprečiti pravom vakcinom jesu hepatitis A i B, žuta groznica, besnilo, tetanus i tifus. U svakom slučaju, o takvoj odluci posavetuj se s lekarom.

Problemi s varenjem

To su standardne nevolje s kojima se susreću putnici. Najčešće se radi o vrlo neprijatnom saputniku – prolivu. Flora u našim crevima naviknuta je na jednu vrstu ishrane, a svaka promena može izazvati neugodnu reakciju. Razne nove bakterije koje ne uzrokuju probleme domaćem stanovništvu tebe mogu privezati za WC na nekoliko dana, a to sigurno nije provod koji želiš na putovanju.

Ako putuješ van Evrope, ne zaboravi na moguće ozbiljnije opasnosti po tvoj sistem za varenje – od ameba i giardije, pa do raznih dizenterija i ozbiljnih trovanja. U zemljama Azije ili Afrike hrana sa ulice najčešći je način ishrane, a s njom treba biti posebno oprezan. Kupuj ono što je sveže prokuvano i još vruće. Ako je hrana odstajala na vazduhu, opasnost se povećava. Posebno vodi računa o sendvičima: majonez i jaja koji nisu čuvani u frižideru često su izvor zaraze salmonelom.

Međutim, pitanje: Da li je voda iz slavine dobra za piće, postavljeno nekom od stanovnika mesta u koje si doputovao, najčešće ne rešava problem s vodom. Lokalnom stanovništvu ta je voda u redu – nemaju drugog izbora – što ne znači da će i za tebe biti dobra.

  • Prvih dana na putu jedem malo, i to hranu što sličniju onoj koju jedem kod kuće, kako bih polako adaptirao organizam na prehrambene novitete.
  • Izbegavam neflaširanu vodu, povrće za salatu koje se pere u vodi, sokove i sladoled koji nisu industrijski i led. Čak i voće perem flaširanom vodom ili mu ljuštim koru.
  • Pazim gde i šta jedem. Često je pogled na konobara ili prodavca dovoljan: ako deluje prljavo i bolesno, to nije mesto na kojem ću jesti i deliti bakterije s njim.
  • Uvek nosim flašicu s dezinfekcionim sredstvom za pranje ruku. Sapun i tekuća voda nisu svuda uobičajena pojava. U mestima u kojima vladaju sumnjive higijenske navike poštujem nekoliko jednostavnih pravila:

Ako upadneš u nevolju s varenjem, poštuj osnovno pravilo – do 36 sati ništa nemoj jesti, ali pij mnogo vode da ne bi došlo do dehidracije. U 90% slučajeva to će zaustaviti proliv, a tada već možeš početi da jedeš meko kuvan pirinač, bez ikakvih začina. Ako se problem ipak nastavi istim intenzitetom, možda je uzrok zaraza amebama ili salmonelom, pa je vreme da iskoristiš svoje zdravstveno osiguranje i obratiš se lekaru. Nastavljanje putovanja u takvom stanju nimalo nije zabavna opcija ni tebi, a ni tvojim saputnicima. Prava tableta u tom slučaju i te kako može pomoći. Lekove za zaustavljanje proliva možeš kupiti u apoteci ili ih, za svaki slučaj, ponesi sa sobom.

Predugo izlaganje suncu

Tokom leta, a i u krajevima koji su blizu ekvatoru, vrućina i sunčani zraci mogu prouzrokovati sunčanicu, opekotine ili dehidraciju. Izbegavanje izlaska na sunce kad najjače greje, kreme za sunčanje, šešir i obilne količine tečnosti (najbolje vode) sprečiće većinu mogućih nevolja.

Još novih videa pogledajte ovde.

Podelite ovaj članak...
0Shares

Author: Jasen Boko

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *