Vesti – Kada je i kako Novi Zeland postao progresivna i obećana zemlja – Travel Magazine

Kada je i kako Novi Zeland postao progresivna i obećana zemlja

Kada je i kako Novi Zeland postao progresivna i obećana zemlja

Jacinda Ardern, premijerka Novog Zelanda obratila se tog 25. marta svim državljanima zemlje putem Fejsa.

U potpuno friendly tonu, nalik zabrinutoj majici upitala je sunarodnike da li su spremni za karantin. Za strogi mesečni karantin, koji je uveden pre pojave ozbiljnijeg broja zaraženih, a upravo sa ciljem da do porasta i ne dođe.

Ova 39-godišnja žena uspela je za tri godine da od lidera opozicione Laburističke stranke dođe do premijerskog mesta.

Ko je Jacinda Ardern?

Ugledni magazin Time uvrstio ju je na svoju listu Top 100 najuticajnijih ljudi na svetu. Uredništvo magazina opisalo ju je kao progresivnu političarku koja predstavlja antitezu jednog Trampa i Orbana.

Njena empatija i vođstvo tokom masakra u Krajstčerču, omogućili su joj odličan rejting. Slike Jacinde koja je tada nosila hidžab, u pomen na žrtve ali i kao vid solidarnosti sa porodicama ubijenih, obišle su svet.

Ardern je ujedno neko ko naglašava da je za uspeh neke zemlje pored dobrog BDP-a, bitan i kvalitet života svih njenih stanovnika.

Novi Zeland je uvek bio progresivan, čak i pre Jacinde…

Novi Zeland, ostrvska zemlja u koji hrle mladi iz celog sveta, uskoro će dostići broj stanovnika od 5 miliona, piše BBC.

Možda je Jacinda doprinela odličnom imidžu zemlje, ali Novi Zeland je oduvek bio progresivan.

Podsetimo se: stvaranje autohtonih poslaničkih mesta (1857); davanje punog prava glasa ženama (1893); zagovaranje osmočasovnog radnog dana (1840); starosne penzije koje finansira država (1898); najopsežniji sistem penzija i blagostanja u svetu (1938); i formiranje jedinstvenog sistema kompenzacije nesreća bez greške (1974).

Impresivne stavke za geografski najizolovaniju državu na svetu, zar ne?

Okland Novi Zeland

Foto: Dan Freeman from Unsplash

Otkud da tako jedna udaljena zemlja bude poznata po progresivnoj politici?

Stiven Levin, profesor političkih nauka na Univerzitetu Victoria u Velingtonu, kaže da su rani britanski doseljenici i političari bili vođeni idejama jednakosti i poštenja.

Prvi profesor političkih nauka na Novom Zelandu, Lesli Lipson, 1948. godine napisao je da ako Novozelanđani odluče da postave statuu poput Kipa slobode, koja bi trebala da predstavi identitet nacije, „to bi verovatno bila statua jednakosti“.

Ovo je odražavalo stavove Novozelanđana da je ravnopravnost (a ne sloboda) najvažnija politička vrednost. Kao i najsnažniji cilj kojem jedno društvo treba da teži.

Lepote Novog Zelanda

Foto: Ömer Faruk Bekdemir from Unsplash

Za razliku od drugih britanskih kolonija, ostrva nisu osvojena, već su zasnovana na dogovoru između Maora i britanske krune. U pitanju je Ugovor iz Vajtangija iz 1840. godine.

To nije Ustav (Novi Zeland nema pisani dokument), već zapravo aranžman za osiguranje bezbednosti doseljenika.

Preplavljujući starosedeoce i njihovu kulturu, trgovci, poljoprivrednici i zanatlije (uglavnom iz Velike Britanije) donosili su na Novi Zeland svoj pogled na politiku i vladu, oslobođen sukoba i predrasuda Evrope.

Ono što je najvažnije, osećali su da bi svi ljudi trebali da budu jednaki u društvu.

Takođe su odbili da imaju zvaničnu crkvu.

Novi Zeland je danas većinski sekularna država, iako se skoro polovina stanovništva izjašnjava kao hrišćani.

Novi Zeland – ravnopravnost je postala nacionalni identitet zemlje

Novozelanđani nagrađuju skromnost i sumnjičavi su prema onima koji ističu svoje bogatstvo.

U tipičnom kiwi crnom humoru, neslužbena državna himna slavi samozadovoljstvo: „We do not know how lucky we are“ od Džona Klarka.

Danas skoro svi Novozelanđani sebe vole da vide kao praktične osobe koje imaju dobre životne veštine i korporativni duh „ja mogu“.

Novi Zeland, piše Levin, nije velika ili moćna zemlja, ali ima „atraktivnu sliku o sebi“ koja inspiriše mnoge.

Ta pozitivna perspektiva doprinela je da Novi Zeland bude rangiran kao osma zemlja na listi najsrećnijih država, u UN izveštaju o sreći 2019. godine.

Sedmu godinu zaredom, Novi Zeland je jedina nacija izvan Evrope u prvih 10! Na istoj listi Velington je proglašen za treći najsrećniji grad na svetu.

Velington na Novom Zelandu je treci najsrecniji grad po UN izvestaju

Foto: Guillaume Lebelt from Unsplash

Okland i Krajstčirč su u prvih 20, uprkos razornim zemljotresima i napadu koji je prošle godine odneo 51 život.

Zanimljivo je da čitaoci britanskog Telegraph-a sedam godina zaredom biraju Novi Zeland za omiljenu državu.

Takođe da su, nakon izbora Donalda Trampa, američke migracije na Novi Zeland porasle 24 puta, navodi The Guardian.

Nestvarna lepota Novog Zelanda, koju promovišu mnogi filmovi, mami ljude iz celog sveta!

Ovde putnike namamljuje svet neprestano promenljivih pejzaža, upakovanih u relativno mali prostor: praiskonska šuma, nestvarna jezera, spektakularni vodopadi, fjordovi, aktivni vulkani, izvori tople vode, plaže sa belim i crnim peskom, glečeri…

Prelepi Novi Zeland promovian je u filmovima poput Lord of the rings

Foto: Thomas Schweighofer from Unsplash

Potom se vraćaju kući prepuni utisaka i topline koju su dobili od lokalaca – tradicionalnog kiwi humora i lokalnog poštovanja prema kulturi Maora.

Rasizam ipak postoji…

Prema sociologu sa Univerziteta Massei, dr. Polu Spuniju, Novi Zeland nema zločine iz mržnje u onoj meri u kojoj biste ih pronašli u evropskim zemljama.

„U našoj zemlji imamo svakodnevni i često povremeni rasizam. Tako da biste bili vrlo naivni ako ne mislite da je tako.“

Socijalni i rasni stresovi nastali su iz široko različitih interpretacija potpisanog ugovora, što je dovelo do niza sukoba i tužbi, u 135 godina, sve dok dokument nije bio zakonski propisan 1975. godine, a potom formirana Komisija za istinu i pomirenje.

Danas nacija ima sramno nejednake stope u zdravstvenom i pravosudnom sistemu, a statistike samoubistava mladih su tragično visoke.

Zbog ovih razlika, mnogi lokalni analitičari sa skepticizmom gledaju na progresivno obeležje zemlje.

Oni sugerišu kako su se mnoge odluke desile ne zbog svesne želje da se postignu promene, već zbog imidža nacije.

Dok multikulturalna nacija i dalje usvaja društveno progresivne zakone – ravnopravnost braka, dekriminalizacija prostitucije, abortus tretiran kao pitanje zdravlja, postavlja se pitanje šta je iza toga? Samo želja da se donesu demokratske odluke ili da se stvarno radi na implementaciji svega i potpunim promenama?

Novi Zeland dobija radnu nedelju od 4 dana?

28. aprila, nakon pet nedelja zatvaranja, Ardern je lagano ublažila ograničenja, najavivši da je njena država „učinila ono što je nekoliko zemalja uspelo da uradi“.

U skladu sa imidžom zemlje, premijerka i ministri su smanjili svoje plate za 20%, u znak solidarnosti sa onima na čiji je prihod uticao korona virus.

„Ako je ikada postojalo vreme da se zatvori jaz između ljudi na Novom Zelandu koji su na različitim pozicijama, sada je“, rekla je Ardern.

Takođe postoje najave da bi radna nedelja mogla da se smanji na četiri dana, sa ciljem podsticaja domaćeg turizma.

Pogledajte kako izgleda jedinstvena art instalacija i sagu o zemlji vatre i leda. Saznajte i koji su dragulji Novog Zelanda.

Ostale zanimljive vesti pročitajte ovde.

Podelite ovaj članak...
147Shares
Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X