Kako je izgledao let Konkordom?
Nedavno je svetom prostrujala vest da je avion Dreamliner aviokompanije Virgin Atlantic ostvario rekordno vreme leta od Los Anđelesa do Londona.
Ovaj je avion, nošen povoljnim vazdušnim strujama preleteo udaljenost između dva grada za devet časova i 13 minuta, prosečnom brzinom od 800 milja na sat. Rekordna brzina za jedan podzvučni avion, ali je to daleko od onoga što je mogao da uradi supersonični Konkord.
Povodom pola veka od prvog leta Konkorda, CNN donosi veoma zanimljiv tekst koji nas podseća na jednu eru u vazdušnom saobraćaju koje više nema.
Prvi test let Konkorda obavljen je početkom marta 1969. Concorde 001 prototip je poleteo iz Tuluza, a nekoliko godina kasnije prvi putnici su imali tu privilegiju da prisustvuju istorijskom događaju. Oni su preleteli Atantik za manje od tri i po sata. Ovaj se let dogodio 1976.
Ukupno je proizvedeno 20 supersoničnih aviona Konkord, od čega je 14 bilo u redovnom aviosaobraćaju, po sedam za British Airways i Air France, dve aviokompanije čiji je Konkord bio zajednički projekat.
Uz najbolju moguću uslugu tokom leta, ekskluzivne aerodromske salone i astronomski skupe aviokarte, putnici su mogli da lete ovim avionom daleko iznad glava putnika u običnim avionima i svakako mnogo brže od njih.
„Kabinsko osoblje je obožavalo da radi Konkord letove, putnici su obožavali da budu na letu. Imali ste osećaj da ste posebni i privilegovani jer ste deo veoma male grupe koja ima mogućnost da leti Konkordom“, izjavio je Ričard Kvest, čuveni reporter CNN-a.
Nije sve u vezi sa Konkordom izgledalo luksuzno i lepo. Dok je usluga bila najbolja koja se može zamisliti, saloni najluksuzniji, a putnici najbogatiji ljudi na svetu dotle je sam avion, tj. njegova putnička kabina izgledao prilično grubo. Kabina je bila veoma mala sa svega 100 putničkih mesta. Sedišta su bila čudna, gruba i neudobna, a prozori veoma mali. Konkord je bio izuzetno bučan. Ali sve to nije uticalo na poseban osećaj putnika, koji su zaista mogli da budu srećni leteći Konkordom.
Ostale zanimljive vesti pročitajte ovde.
Kanađanka Sju Maršal, koja je imala prilike da leti ovim avionom zahvaljujući svom tadašnjem dečku koji je bio veoma bogat, je ispričala zanimljivu anegdotu. U salonu na njujorškom aerodromu je pričala sa gospođom koja je već bila redovan putnik Konkordom. Ona joj se u jednom trenutku šapatom obratila i rekla da je bolje da ode sada do toaleta, jer je u avionu „gotovo nemoguće piškiti“ pošto je toalet veoma, veoma mali. Ali za tri i po sata leta Sju je mogla i da „se stisne“, kako kaže.
Konkord je razvijen u vreme kada je avijacija bila okupirana idejom supersoničnih putovanja. Ranih Šezdesetih inženjeri nisu imali alatke i znanja koja poseduju danas, pa su ipak napravili jedan značajno napredan i kvalitetan avion. Konkord je bio i ostao prvi avion sa turbomlaznim motorima sa dopunskim sagorevanjem koje je povećavalo njegov potisak za petinu.
Kako avion nije imao klasične flapsove on je za poletanje koristio motore sa uključenim dopunskim sagorevanjem u punoj snazi zbog čega je svako poletanje Konkordom za putnike predstavljalo fenomenalno iskustvo. Zglušujuća grmljavina snažnih Rolls-Royce Olympus motora i zakucavanje u naslon sedišta su bili takvi da ne postoji ništa slično u bilo kom drugom putničkom avionu.
Visina krstarenja Konkorda dosezala je 60.000 stopa (preko 18.000 metara) što je preko 6000 metara više od visine na kojoj krstari podzvučni Boeing 747, na primer. Ujedno brzina mu je bila i preko 2000 kilometara na čas što je skoro tri puta više od običnih aviona.
Njegova superiornost uzrokovala je i brojne pobune u javnosti. Zameralo mu se što je bučan i što dovodi do probijanja zvučnog zida. Veliki odijum je doveo do obustavljanja daljih narudžbina, ali su dve aviokompanije nastavile da ga koriste. Nakon tragične nesreće, jedine ovog aviona, u Parizu u julu 2000. kada je život izgubilo 109 osoba u avionu i četiri na zemlji počelo je razmišljanje o njegovom povlačenju iz saobraćaja.
Korišćenje Konkorda postalo je veoma skupo i letovi su proizvodili gubitke. Dve kompanije su donele odluku da prestanu sa letovima ovim avionom. Poslednji let je obavljen u oktobru 2003. između Njujorka i Londona.
Postoji samo nekoliko mesta na svet gde se danas može videti Konkord. Osim jednog koji je izložen na pariskom aerodromu Šarl de Gol postoje i primerci koji se čuvaju u svetskim vazduhoplovnim muzejima u Bristolu, Parizu (na aerodromu Le Burže), Njujorku (Intrepid Sea, Air & Space Museum), Zinshajmu (Nemačka) i Sijetlu (Muzej letenja).
Ostale zanimljive vesti pročitajte ovde.
Foto: Daniel Mennerich / Flick
Skorašnji komentari