Koronavirus i ekonomija – krah turizma širom sveta i poslednja šansa da se nešto uradi
Foto: Dan Burton from Unsplash
Danas je vrlo teško pisati o turizmu sa nekom nadom da će se situacija uskoro stabilizovati, nakon svih vesti koje do nas dolaze.
Evidentno je da su neke zemlje, posebno Evrope uspele bar malo da restartuju sezonu i ostvare neku dobit od turističke sezone. Međutim, čini se da su najviše stradale egzotične, udaljene zemlje kao što su Kuba, Meksiko, Indonezija, Maldivi i druge.
Kuba – ekonomija na slabim nogama …
Kuba, država sa jakim javnim zdravstvenim sistemom, bila je u stanju da brzo zaustavi širenje virusa Covid-19, čak i kada je pandemija „zarobila“ najbogatije države. Međutim, kubanska ekonomija, zajedno sa turističkim sektorom, na koji su već uticale američke sankcije i loše vođenje države, bila je posebno podložna ekonomskoj devastaciji koja je usledila nakon Covid-19 krize.
Nakon što su države zatvarale aerodrome i granice da bi se borile protiv širenja virusa, turistička putovanja na Kubu su naglo opala, a ostrvo je izgubilo glavni izvor deviza, doživevši jedan od najgorih deficita hrane ikada u skoro 25 godina. Hrana se obično nalazi samo u vladinim prodavnicama, koje zalihe iz uvoza naplaćuju u američkim dolarima. Strategiju, koja se takođe koristila devedesetih godina tokom ekonomske krize (poznata kao Posebni period), vlada koristi za prikupljanje deviza od Kubanaca koji imaju ušteđevinu ili primaju novac od prijatelja ili rođaka u inostranstvu. Čak i u ovim prodavnicama robe često nema, a cene mogu biti nerazumne. Oslanjanje na dolarske prodavnice, potez čiji je cilj jačanje socijalističke revolucije u zemlji koja se ponosi egalitarizmom, pogoršao je ekonomsku nejednakost, kažu neki Kubanci.
Kubanska ekonomija bila je u problemima i pre koronavirusa zbog ozbiljnih sankcija SAD-a
Administracija Donalda Trampa naporno je radila na jačanju višedecenijskog trgovinskog embarga i krenula je u potragu za kubanskim deviznim izvorima. SAD su takođe sankcionisale kompanije za prevoz nafte koje su na Venezuelu slale naftu na Kubu, istovremeno smanjujući komercijalne letove iz Sjedinjenih Država na ostrvo. Prošlog meseca, američki državni sekretar Majk Pompeo takođe je najavio kraj čarter letova.
A onda je COVID-19 zaustavio turizam. Devize koje su dolazile od kubanskih emigranata počele su da se smanjuju jer je virus rezultirao velikim gubicima radnih mesta u Sjedinjenim Državama. Nakon toga, kubanska vlada je imala daleko manje prihoda za kupovinu proizvoda koje prodaje u državnim prodavnicama, što je rezultiralo nedostatkom osnovne robe širom ostrva. Ranije ove godine, vlada je upozorila da će biti teško doći do proizvoda za ličnu higijenu.
Štaviše, Donald Tramp je nedavno najavio nove sankcije kojima zabranjuje Amerikancima boravak u bilo kom hotelu na Kubi, kupovinu duvana ili alkohola tamo za povratak u Sjedinjene Države ili putovanje na ostrvo radi prisustvovanja poslovnih konferencija.
Da bi sproveo sankciju, Stejt department je stvorio novu „Listu zabranjenih smeštaja“ koja obuhvata 433 hotela na ostrvu! Pandemija i recesija koja je usledila nakon toga, primorali su vladu da objavi da će, nakon godina obećanja, sprovesti seriju ekonomskih reformi osmišljenih da reaktiviraju privatni sektor.
Ni u Latinskoj Americi nije ništa bolje: hoteli zatvoreni, ljudi otpušteni, agencije pred bankrotom…
Od početka pandemije bilo je poznato da će turizam u Latinskoj Americi biti najviše pogođen sektor u regionu. U to vreme niko nije mogao da zamisli da će nakon šest meseci socijalnog distanciranja i samoizolacije mogućnost putovanja i dalje biti vrlo nesigurna i neizvesna. Iako se kolektivna paranoja smanjila, očekuje se da će se restriktivne mere nastaviti do kraja godine, pa čak i do sredine 2021. godine, što će stopirati neophodnu obnovu industrije kako bi preživela.
Na regionalnom nivou, međunarodni dolasci opali su za 36% između januara i aprila ove godine, dok je približni gubitak zbog manjih prihoda od međunarodnog turizma 195 milijardi američkih dolara. Na primer, u Argentini 65% hotelijerstva i ugostiteljstva i 75% prehrambenih preduzeća očekuje da proglasi bankrot ako se trenutna situacija nastavi. U međuvremenu, u Kolumbiji je 80% hotela već zatvoreno, u Meksiku je 538.000 ljudi povezanih sa turizmom pred otkazom ili na neplaćenom, a u Čileu se za 2020. godinu predviđaju gubici od 3.9 milijardi američkih dolara.
Ljudi u strahu, okrenuti domaćem turizmu …
Iako je istina da se želja za putovanjem povećala i da je ljudima ova aktivnost potrebna u životu, druga istina je da strah prevladava, pa je sigurnost postala prioritet u svakom iskustvu. 77% ljudi širom Latinske Amerike više voli nacionalna putovanja umesto međunarodna. Istražujući koju vrstu putovanja, većina (32%), posebno najmlađa, traži mogućnosti koje im omogućavaju da budu u kontaktu sa prirodom, dok 25% želi da putuje u inostranstvo, a samo 20% odlazi u druge gradove.
Skorašnji komentari