Nova putopisna knjiga – Svet je isti
Foto: Toa Heftiba from Unsplash
Osvrt sa prezentacije knjige „Svet je isti“
“Šta se mora nije teško“ pomislio sam kada me Miroslav Radaković pozvao na promociju svoje knjige. Miroslava znam iz gimnazijskih dana i morao sam da odem na promociju. U svojoj knjizi “Svet je isti“ Miroslav je opisao dogodovštine koje je doživeo kao vlasnik turističke agencije širom zemaljske kugle. Znao sam da knjiga zabavna jer znam autora. Ali promocija… Kao novinar bio sam na mnogo promocija knjiga. Nikada ih nisam voleo. Najčešće su usiljene, govornici autora kuju u zvezde, ukratko dosadne su. Lista učesnika na Miroslavljevoj promociji nije obećavala.
Rada Đurić, novinarka, poznata kao voditeljka Beogradske hronike; Ratko Kušić, režiser putopisnih emisija “Svet na dlanu“; glumac Rade Marković; Karlo Astrahan izdavač. Najmanje sam se plašio Radeta Markovića, on je glumac i čitaće delove iz knjige. Ostali su već bili problematičniji. Već sam čuo rafalne rečenice Rade Đurić prepune pohvalnih prideva o knjizi koju je verovatno samo prelistala. Od Ratka Kušića očekivao sam beskrajni monolog o njegovim putovanjima. Nije bilo tako. Karlo Astrahan nije reklamirao svoju izdavačku kuću kao što sam očekivao. Govorio je samo o knjizi i to odmereno i bez superlativa.
“Ja govorim brzo, ali ću se potruditi da sada budem spora“ započela je svoje izlaganje Rada Đurić. U nadahnutom govoru o knjizi, koju je vrlo pažljivo pročitala, ona je prenela svoje utiske o njoj tako da sam je slušao bez daha. Ratko Kušić je na duhovit i zabavan način govorio o svojim putovanjima, a tri njegova filma od kojih je svaki trajao po minut bili su stvarno interesantni. Govorio je i Miroslav. Iako je zamuckivao od treme njegova priča o dugogodušnjem poznanstvu sa Malezijskim princem, kome on nikada nije verovao da je stvarno princ, sve dok se u to na kraju nije uverio u Maleziji, bila je vrlo zabavna.
Vraćajući se kući pomislio sam kako je šteta što više nisam novinar i ne mogu da izvestim o ovoj promociji. A onda sam shvatio da je i bolje što više ne radim. Ne bih mogao da napišem da se dogodilo nešto neverovatno. Bio sam na promociji knjige koja je bila interesantna i zabavna.
Vladan Stošić
Bivši novinar lista „Vreme“ i „Nin“
Predgovor
Redaktorka ove knjige, a ja sam se tim složio, rekla je da za ovakvu zbirku putopisno-ličnih priča treba predgovor. „Napišite vi to, a ja ću to da doteram“. Evo, već dva meseca ne znam kako da počnem, a kamoli šta da napišem. Nikada nisam pisao predgovore. Doduše, nisam ni pisao knjige do pre godinu dana kada sam pukom slučajnošću i malom upornošću izdao prvu knjigu „Miris boja“. Osladilo mi se i nastavio sam da pišem, ali ovoga puta sam imao lakši zadatak. Nisam morao da izmišljam priče, već sam opisivao svoje događaje i susrete po belom svetu. Belom? Šarenom, raznolikom, drugačijim, a zapravo, kako sam ga ja doživeo i zaključio da SVET JE ISTI.
Proputovao sam dobar deo planete. Živeo sam u nekoliko zemalja, mogu reći da sam možda Imao sam sreću da me nikada nisu primili na fakultet dramskih umetnosti. Hteo sam da upišem dramaturgiju i da pišem, a obreo sam se u turizmu. Kroz karijeru u turističkoj industriji i putovanjima, priče su se same od sebe dešavale ne na papiru, već u stvarnom životu. Bio sam dramaturg, režiser, glumac, statista, asistent i gledalac mnogih životnih predstava koje su se odigravale na različitim meridijanima. Živi ljudi, situacije i istiniti događaji su napisali ove priče u kojima ćete nadam se uživati.. Ja sam zapravo bio svedok mnogih događaja sa kojima sam vratio vreme u nazad i napisao igrokaze iz života za neki imaginarni prijemni ispit za akademiju dramskih umetnosti.
Događaji i ličnosti iz ove knjige su stvarni. Samo u nekoliko slučajeva nisam koristio prava imena. Nisam opisao sve zemlje u kojima sam boravio i radio, to ću možda nekom drugom prilikom. Zašto sam zaključio da je svet isti. Poredio sam okruženje u kome sam se rodio i sazrevao sa dalekim zemljama. Tražio sam različitosti, a pronašao sličnosti i to ih sa lakoćom nalazio. Ljubav, porodica, prijateljstva su u drugim krajevima sveta su samo drugačije mirisale ili bile obojene nekim neobičnijim bojama. Moja vraćanja na istu destinaciju ili duži boravci uz moju malu radoznalost, korak po korak došao sam do mističnog zaključka, da je svet isti i po tome jedinstven. Ti mirisi, boje, različiti klimatski uslovi, običaji su samo materijal za dobre priče, predstave i na kraju za turističku industriju od koje i ja zarađujem za hleb.
Dobro, ako vam je dosta predgovora, pozivam vas da otvorite sledeću stranu i da odgledate predstavu koju su režirali i glume moji poslovni partneri, taksisti, recepcionari, vodiči, turisti, kraljevi, kraljice, prinčevi, turisti, vodiči, barmeni i slučajni ljudi iz svih krajeva sveta. Potrudili su se da i vi odletite do Tajlanda, Malezije, Indonezije, Singapura, Šri Lanke, Libana, Jordana i Emirata. Doduše i ja sam se malo potrudio, a možda najviše moja redaktorka (koja će da se naježi kada joj pošaljem ovako napisan predgovor). Šta da radim, ne znam bolje, a ona se prihvatila posla da radi sa čovekom kome pisanje nije struka. Da sam bio bolji ne bih se smucao ceo život po svetu, već bi bio jedan od dramskih pisaca bez ijednog igranog rukopisa.
O autoru – Miroslav Radaković
Rođen je u Beogradu 1965. godine.
Sa svojim srednjoškolskim prijateljima, godine 1982. osniva amatersko pozorište Zezalište, za koje piše tekstove i u kome režira. U zemunskom Pinkiju, u Domu omladine Beograda, u klubu Filozofskog fakulteta i na sceni u Skadarliji odigrali su preko 150 predstava.
Nakon što je 1986. godine jednu od predstava tadašnja vlast zabranila, Miroslav se okreće turizmu (u kome je i pre toga pomalo radio), da bi ubrzo osnovao jednu od prvih privatnih turističkih agencija u tadašnjoj Jugoslaviji (1988. godine). Zbog sankcija i ratnih sukoba, agencija se početkom 1993. seli u Prag, u kome posluje do današnjih dana.
Od 1996. zastupa Kraljevsku jordansku avio-kompaniju, kao prvi stranac kome je to uspelo. Danas ih kompanija čiji je on vlasnik zastupa u osam evropskih zemalja. Pošto mu je preduzetnički njuh urodjen, a duh neumoran, osniva i kompaniju za tehnologije u turizmu i avio-saobraćaju – centralu u Beogradu (2006), a predstavništvo u Zagrebu (2016).
Turizam i avijacija omogućili su mu da obiđe dobar deo sveta i stekne brojna poznanstva, ali i uvažavanje svojih kolega, visokih državnih funkcionera, kraljevskih porodica… U turističkoj industriji dobio je više međunarodnih priznanja – iz Češke, Malezije, Indonezije, Jordana.
Svojoj prvoj ljubavi – pisanju vraća se poslednjih godina, što je dovelo do njegove prve objavljene knjige, zbirke priča Miris boja (Nova poetika, Beograd, 2021).
Živi i radi u Beogradu.
Skorašnji komentari