Odigrajte naš februarski kviz i osvojite Laguna knjige!

Objavljeno 04. feb 2023. | 7 komentara

Foto: Engin Akyurt from Pixabay

Februarski kviz znanja je otvoren! Vreme je da opet proverite svoje znanje, a mi ćemo vas za to nagraditi, i to Laguninim izdanjima koja su posvećena istoriji, zanimljivostima o gradovima, epohama, modernoj psihologiji itd.

O čemu je reč?

Februarski kviz znanja koji vas čeka na ovoj stranici, testira koliko znate o geografiji i atraktivnim destinacijama o kojima vam pišemo svakodnevno! Učestvovanje u kvizu je vrlo jednostavno. Potrebno je da OVDE odgovorite tačno na osam postavljenih pitanja, pošaljite ih u našu redakciju pritiskom na dugme „pošalji“ i osvojite Laguna knjige!

01. marta izvlačimo tri dobitnika (koji su tačno odgovorili na sva pitanja).

1. nagrada: NA KRAJU SVETA S PINGVINIMA (HEJZEL PRAJOR)
2. nagrada: LAVOVI SA PETE AVENIJE (FIONA DEJVIS)
3. nagrada: NA MAPI UTOPIJE (BRANKO ANĐIĆ)

U nastavku vam donosimo kratak siže knjiga kojima vas nagrađujemo u okviru februarskog kviza:

NA KRAJU SVETA S PINGVINIMA

Baka Veronika kreće na putovanje svog života

„Zabavno, toplo, uverljivo i potpuno originalno.“
– Daily Express

Veronika Makridi živi u vili pored mora. Voli da popije šolju indijskog crnog čaja dok gleda dobar dokumentarac o životinjskom svetu. I nikad je nećete videti bez jarkocrvenog karmina.

U poslednje vreme Veronika se ne viđa gotovo ni sa kim jer u svojoj osamdeset petoj godini dane provodi uglavnom kod kuće a društvo joj pravi jedino pomoćnica Ajlin.

Najčešće šeta obalom i skuplja otpatke („ljude koji bacaju otpatke po prirodi treba streljati“), traži naočare po kući („imaju običaj da nestanu“) ili viče svojoj pomoćnici šta treba da uradi („Ajlin, vrata!“).

Veronika nema ni porodicu ni prijatelje u blizini, barem koliko ona to zna… Ne zna ni kome da ostavi svoje veliko bogatstvo posle smrti.

Ali danas… danas će Veronika doneti odluku koja će sve to promeniti.

„Srdačna priča o ljudskoj dobroti, neprolaznim vrednostima i zaštiti naše planete.“
– CultureFly

LAVOVI SA PETE AVENIJE

Bestseler New York Timesa

„Ova knjiga je napisana za knjigoljupce.“
– O, Oprah Magazine

Godina je 1913. i reklo bi se da Lora Lajons ima sve: njen suprug je nadzornik u Njujorškoj gradskoj biblioteci, žive u najlepšoj zgradi na Menhetnu, blagosloveni sa dvoje dece. Ali uporna i strastvena Lora želi da radi i bude nezavisna. Počinje da piše i objavljuje novinske članke, upoznaje članice kluba Heterodoksi koje se zalažu za pravo žena da glasaju i budu samostalne. A kada vredne knjige nestanu iz biblioteke, preteći da sruše sva njena uverenja, moraće da promeni svoje stavove, rizikujući da izgubi sve.

Godina je 1993. i Sejdi Donovan pokušava da izađe iz senke svoje bake, čuvene esejistkinje Lore Lajons. Taman kad postane kustos u Njujorškoj gradskoj biblioteci, posao se pretvara u košmar jer retki rukopisi, beležnice i knjige nestaju. Odlučna da spase izložbu i karijeru, Sejdi će se upustiti u potragu za kradljivcem, a onda otkriti niz neprijatnih istina iz porodične prošlosti koje bacaju novo svetlo na najveću tragediju u istoriji Njujorške gradske biblioteke.

„Intrigantna priča iz prošlosti Njujorške gradske biblioteke. Likovi su nezaboravni, ali je prava zvezda u ovoj knjizi sama biblioteka koju je autorka prelepo dočarala.“
– Publishers Weekly

„Dejvisova je podarila čitaocima misteriju i istorijski roman upakovane u priču koja se guta.“
– Library Journal

NA MAPI UTOPIJE

„Putovati od stvarnosti ka utopiji sa Brankom Anđićem znači prepustiti se novom i drugačijem otkriću Amerike, njegovom pripovednom mapiranju duboko doživljenog i proživljenog kontinenta prema geografskim koordinatama Severne, Srednje i Južne Amerike, ali i onim životnim, umetničkim i književnim. Ova knjiga ne odustaje od književnosti, muzike, filma i slikarstva, niti beži od istorije, mita, legende ili bajke, od utopijskog sna o gradu stvorenom po sopstvenoj meri. Ona se opire opštim mestima naše realnosti i drži nas budnim u potrazi za oazama i sigurnim kućama u svetu i u nama samima.“
– Tamara Krstić

„Najveće umeće u pisanju putopisa je autorovo umeće putovanja. Onaj koji zna da putuje, ne mora da bude znalac opisa putovanja. Ali onaj koji zna da opisuje, a nije nadaren kao putnik, teško će ubediti čitaoca da je napisao dobar putopis. Čitalačka potraga za ova dva talenta pravo je uživanje, a otkrivanje oba u jednom – prava je sreća.

Branko Anđić je krstareći po zemljama sve tri Amerike stvorio knjigu-melanž ispisanu književnom akribijom i žurnalističkom rukom istovremeno. Tako je spojio umetničku prozu sa faktografijom izveštača i dobio – putopis.

U međuprostor i međuvreme ovih putovanja smešten je poluskriveni omaž posvećen gradovima u kojima je autor proveo najveći deo svog života: Buenos Ajres i Beograd.

Odigrajte februarski kviz!

Pogledajte nove naslove iz Lagune ovde.