Odigrajte naš oktobarski kviz i osvojite Laguna knjige!

Objavljeno 01. okt 2023. | 28 komentara

Foto: Anrita from Pixabay

Oktobarski kviz znanja je otvoren! Vreme je da opet proverite svoje znanje, a mi ćemo vas za to nagraditi, i to Laguninim izdanjima koja su posvećena istoriji, zanimljivostima o gradovima, epohama, modernoj psihologiji itd.

O čemu je reč?

Oktobarski kviz znanja koji vas čeka na ovoj stranici, testira koliko znate o geografiji i atraktivnim destinacijama o kojima vam pišemo svakodnevno! Učestvovanje u kvizu je vrlo jednostavno. Potrebno je da OVDE odgovorite tačno na osam postavljenih pitanja, pošaljite ih u našu redakciju pritiskom na dugme „pošalji“ i osvojite Laguna knjige!

01. novembra izvlačimo tri dobitnika (koji su tačno odgovorili na sva pitanja).

1. nagrada: ŠETNJA KROZ ŠUMU (BIL BRAJSON)
2. nagrada: BEZ OPOZIVA: POSLEDNJE REČI ZNAMENITIH LIČNOSTI (VLADETA JANKOVIĆ, DEJAN MIHAILOVIĆ)
3. nagrada: BELO SE PERE NA DEVEDESET (BRONJA ŽAKELJ)

U nastavku vam donosimo kratak siže knjiga kojima vas nagrađujemo u okviru oktobarskog kviza:

ŠETNJA KROZ ŠUMU

„Brajson pripoveda o istini na urnebesan način.“
– Los Angeles Times

Avantura, komedija i proslava prirode – savremeni klasik putopisne literature

Vrativši se u Ameriku nakon dvadeset godina provedenih u Velikoj Britaniji, Bil Brajson je odlučio da se ponovo upozna sa svojom rodnom zemljom hodajući Putem kroz Apalačke planine dugim 3400 kilometara, koji se proteže od Džordžije do Mejna. Ruta nudi zadivljujući pejzaž tihih šuma i svetlucavih jezera – a piscu pruža beskrajne mogućnosti da svedoči veličanstvenoj gluposti svojih bližnjih. Za početak, tu je neverovatno zapušteni Stiven Kac, prijatelj iz Ajove koji ga prati u šetnji. Ali Šetnja kroz šumu je mnogo više od obične šetnje – Brajsonovo oštro oko je mudar svedok ovog lepog ali krhkog predela, i dok priča o njegovoj fascinantnoj istoriji, on upućuje dirljivu molbu za očuvanje poslednje velike američke divljine.

„Put kroz Apalačke planine sastoji se od oko pet miliona koraka, a Brajsonu polazi za rukom da nam izmami smeh, i često neočekivani zaključak, na svakom koji pređe… Teško je ne cerekati se kroz svih 340 stranica. Čista zabava.“
– Kirkus Reviews

„Potpuno zabludela i neverovatno smešna pustolovna priča… Toliko smešna da ćete se glasno smejati i čitati pasuse svakome spremnom da sasluša.“
– Washington Post

BEZ OPOZIVA: POSLEDNJE REČI ZNAMENITIH LIČNOSTI

„Zašto plačete? Zar ste mislili da sam besmrtan?“
– Luj XIV

„Neću da pucam u ovu budalu!“
– Mihail Ljermontov

„Moram da uđem, magla se diže.“
–Emili Dikinson

„Tapeti u mojoj sobi i ja vodimo borbu na život i smrt, koju neko mora da izgubi.“
– Oskar Vajld

Sve što ljudsko biće za života izgovori može biti promenjeno, ispravljeno, skraćeno ili dopunjeno, najzad i opozvano – sve osim reči izgovorenih neposredno pred smrt, napominju autori u predgovoru ove knjige. Opredeljujući se za izbor kakav je pred čitaocima, oni su nastojali da poslednje reči značajnih ličnosti protumače u ključu društvenog i kulturnog miljea epohe, kao i karakternih osobina i istorijske uloge svake odabrane ličnosti.

Poslednje izjave ponekad su zasnovane na ideji da se na samrti izgovara ono što se u životu nije htelo ili smelo reći, ali ih uglavnom obeležava težnja da se značenja oproštajnih iskaza povežu sa životnim učinkom tih velikana, kao neka vrsta sažete poruke potomstvu.

Pisci, filozofi, vladari, vojskovođe, umetnici, naučnici, od antike do XX veka, osvetljeni su u kontekstu u kojem su izgovorili oproštajne reči, a autori su težili da čitaoca obraduju i manje poznatim biografskim aspektima, sa ponekad apartnim pojedinostima.

Posle brošure Žarka Ružića Poslednje reči velikih ljudi iz 1931. godine ovo je prva knjiga na tu temu koja se objavljuje u Srbiji.

BELO SE PERE NA DEVEDESET

Dobitnica nagrade Kresnik

Bronja stanuje u Vojkovoj, ulici u kojoj uvek sija sunce. Njena kuća miriše na zagorelo mleko i buhtle. Porodici Žakelj često dolaze gosti, a kad svi sednu za trpezarijski sto, baka Dada kaže da imaju zasedanje kućnog saveta. U kuhinji se sve radi, razvlači se testo za štrudlu, zavija se savijača, lupaju se šnicle, razvija se testo za rezance, tamo se i pegla. Ukućani i komšije kafenišu po ceo dan i ispijaju šljivovicu. Uvek se puši.

U 19.30 porodica se okuplja da gleda Dnevnik. Televizor se uključi u 19.13 da se zagreje do 19.15 za crtani. Bronja voli da gleda druga Tita. Jedva čeka da poraste pa da učestvuje na radnim akcijama gde se pevaju pesme i dobija za užinu zemička i kobasica.

Pa ipak, ništa u budućnosti nije kako je mala Bronja zamišljala. Belo se pere na devedeset je priča o odrastanju satkana od dobro poznatih, u kamen uklesanih pravila života u Jugoslaviji. Naivnim rečima deteta koje sve vidi i sve prati, Bronja brani taj svet od zaborava. Dok je pratimo kako stasava u mladu devojku, Bronjin pripovedački glas sazreva, pronalazeći tople reči i za najpotresnije ljudske sudbine.

„Bronja Žakelj zaranja u sećanja, ponekad lična, ponekad kolektivna, u beskrajne izvore anksioznosti, poput bolesti, gubitka, smrti, poricanja, laži i usamljenosti, uz svetlucavi zvuk književne duše koja nikada nije izgubila osećaj za dečju igru, radost i slobodu. Sa lakoćom iznosi sve strašne stvari kojih ni sama nije bila pošteđena, osvetljavajući realnost ljudskog stanja: da su ljudi bolno sami i da odrasli često mnogo lakše odustaju nego deca.“
– Žiri nagrade Kresnik

Odigrajte oktobarski kviz!

Pogledajte nove naslove iz Lagune ovde.