Vesti – Šta posle pandemije? Hoćemo li sačuvati ili uništiti našu planetu? – Travel Magazine

Šta posle pandemije? Hoćemo li sačuvati ili uništiti našu planetu?

Šta posle pandemije? Hoćemo li sačuvati ili uništiti našu planetu?

Pandemija Covid-19 promenila je tok cele godine, ali vratimo se malo na sam početak. Na januar 2020. Turisti su se radovali godini u kojoj su trebale da se održe Olimpijske igre u Japanu, ali i planiranim putovanjima, odmorima.

Sa druge strane aktivisti i borci za zdraviju planetu spremali su se za „rat“, za akcije koje su za cilj imale da alarmiraju zajednice, nacije, institucije i skrenu pažnju na klimatske promene, na katastrofu koja nam se sprema.

Ceo fokus i medija i institucija, pa i nekih vlada definitivno se tokom 2019. godine prebacio na eko teme. Međutim, svet turizma nije imao uopšte dilemu kako će da funkcioniše u 2020. godini. Ovu industriju nisu zanimale emisije štetnih gasova i masovni turizam, svet je morao da se vidi i istraži!

A onda se desio taj misteriozni virus koji je došao iz Kine. Nepoznanica koja nije bila SARS. Virus koji je zarazio stotine ljudi i promenio ceo svet, pa i turizam.

Kraj ili pocetak povoljnih putovanja
PROČITAJTE I…

Koronavirus: da li je ovo kraj ili početak povoljnih putovanja?

Napušteni gradovi, čist vazduh…

Odjednom sve se promenilo. Granice su se zatvorile, avioni prizemili. Pandemija je brzinom svetlosti ispraznila sve aerodrome i gradove učinila pustim. Gledali smo slike Venecije, Rima, Milana, Pariza, Londona pa i našeg Beograda koje su svedočili pustim ulicama, nalik scenama iz apokalitičnih filmova.

Olimpijada je odložena, kruzeri prepušteni višemesečnom lutanju na otvorenom moru, a agencije stavljene pred svršen čin, pred bankrot.

Šta smo tada primetili? U gradovima sa visokom zagađenošću poput Los Anđelesa i Nju Delhija, odjednom nebo je bilo čisto, vazduh takođe.

Voda je u venecijanskim kanalima konačno imala modroplavu boju, a mi svi smo konačno uspeli da čujemo pesmu vrabaca. Himalaji su postali vidljivi iz Indije, posle 30 godina! Da ne pričamo koliko se emisija štetnih smanjila kada je većina globalne avijacije bila prizemljena.

Neverovatno ali istinito, jedan STOP cele turističke industrije je doneo ogroman benefit ekologiji! Priroda je uspela da se restartuje, dok smo mi svi bili zatvoreni u svojim domovima. Ali šta će se desiti kada se virus stavi pod kontrolu? Da li stvarno planiramo da nastavimo tamo gde smo stali, zagađujući planetu ili ćemo konačno početi da razmišljamo kako da je sačuvamo?

Gradonacelnica Amsterdama ne zeli turiste
PROČITAJTE I…

Ovaj evropski grad ne želi da mu se turisti vrate

Emisija štetnih gasova

Jedna brojka dovoljna je da vam kaže kakav je efekat turizma na životnu sredinu: 8%. Toliki je udeo turizma u globalnoj emisiji štetnih gasova staklene bašte, prema istraživanju naučnika sa Univerziteta u Sidneju i Univeziteta u Queenslandu, iz maja 2018.

Efekat Staklene bašte je proces zagrevanja planete Zemlje koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir. Najveći deo štetnih gasova dolazi iz najbogatijih država. Nažalost, studija nije imala baš ohrabrujuća predviđanja, iako su tehnološke inovacije išle ka redukovanju emisije ugljen-dioksida.

Avioni posle pandemije

Foto: Ross Parmly from Unsplash

Covid-19 stopirao sve…

Te 2018. godine niko nije znao da nas za dve godine čeka globalna pandemija koja će sve poremetiti. Karantini i zatvaranje granica doprineli su da globalna avijacija stane, a globalna emisija štetnih padne za 4,6 %. To je inače najveći pad u istoriji. Uspeh kome je kumovao Covid-19. I dok je životna sredina postala zdravija, ekonomija je ozbiljno poljuljana. Među najpogođenijim sektorima su turizam i transport.

„Očekujemo da će ekonomska kriza biti najveća u istoriji, dok će emisija štetnih gasova biti najniža u poslednjih 20 godina“, izjavila je Arunima Malik, sa Sidnejskog univerziteta.

Male zemlje najugroženije

Ja Jen Sun, ispred Univerziteta u Kvinslendu je izjavio kako su najmanje države sveta među najugroženijim, kao i one zemlje koje zavise od turizma.

„Znamo da je turizam jedan od najvećih (ekonomskih) sektora sveta, koji čini 10% ukupnog globalnog BDP-a, te da jedan od deset poslova na svetu dolazi iz turističke branše.“

Ipak, male zemlje (mahom ostrvske) koje nemaju razvijenu ekonomiju i koje se oslanjaju na turizam, poput Arube, Maldiva i Makao, su najpogođenije. Ovde turizam čini 50% ukupnog BDP-a.

Naravno, tu je i gubitak posla koji se neminovno desio u mnogim zemljama. Ljudi koji su radili po rizortima i kruzerima morali su da se vrate kući i čekaju priliku da ih poslodavac opet aktivira.

View this post on Instagram

What’s your favorite #destination 🤔

A post shared by Maldives (@maldives) on

Podelite ovaj članak...
1Shares
Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X